14.10.2024 Скопље
Ако се има на уму чињеница да се у нашој средини алкохолом „залива” рођење и крштење детета, рођендани, венчања и породичне славе, али и утакмице омиљеног клуба, свађе са брачним другом и проблеми са породицом, не треба да чуди податак да чак три процента шеснаестогодишњих дечака спада у категорију алкохоличара, односно сваког дана пије три-четири алкохолна пића, упозорава др Ивица Младеновић, психијатар и начелник Клинике за болести зависности Института за ментално здравље.
Подсећајући да подаци Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” говоре да је алкохол најзаступљенија психоактивна супстанца у Србији и да знаке проблематичног пијења показује чак шест одсто одрасле популације, он наглашава да алкохол представља први узрок смрти у адолесценцији. Млади под дејством алкохола чести су виновници саобраћајних несрећа са смртним исходом, а конзумирање пића сужава свест младе особе и кумује бројним ризичним понашањима.
„У нашем друштву постоји велика социјална толеранција алкохола, а пенални систем у пракси не функционише. Ми још увек не знамо шта је епилог приче у којој је дванаесторо деце отровано алкохолом у једном познатом београдском ноћном клубу, упркос чињеници што је строго забрањена продаја алкохола малолетницима. Отварању Дневне болнице за младе зависнике на Институту за ментално здравље, у којој се лече млади од 12 до 18 година, кумовала је управо чињеница да имамо дванаестогодишње пацијенте са развијеном зависношћу од алкохола и дрога, а највећи број њих има између 15 и 16 година”, истиче наш саговорник и додаје да за 25 година богате клиничке праксе није имао случај да се млада особа излечи без подршке породице, а проценти излечења крећу се изнад 60 одсто.
Др Ивица Младеновић објашњава да се у центру болести зависности налази проблем структуре личности – адолесцентска личност је без снажног ега, граница и идеја „ко сам ја”, због чега млади желе да што пре обуку одело одраслих и понашају се по узору на пунолетне особе. Алкохол се налази у сваком кућном бару, а бенседин у (готово) свакој маминој торби – они су надохват руке младима који гледају родитеље како уз помоћ пића и таблета „решавају” животне проблеме, не знајући да се мали проблеми „успешно” решавају већим. У овом случају то може бити зависност од алкохола или психоактивних супстанци.
„Ако је марихуана некада била ’улазна’ дрога у свет зависности од наркотика, данас су то амфетамини – синтетски канабиноиди, односно вештачки направљени молекули који су по структури слични марихуани, али по дејству чак 300 до 400 пута јачи од ње. Нажалост, веома су јефтини и доступни, па су готово сви смртни случајеви младих за које чујете у медијима последица узимања амфетамина. То не значи да је марихуана изгубила на популарности, напротив. У свету је толико јак лоби који заступа легализацију марихуане да је у многим земљама и легализована. Оно о чему се не говори јесте чињеница да је, поред амотивационог синдрома који је присутан код 95 одсто корисника марихуане, марихуана често окидач лудила код адолесцената, а младићи су под десет пута већим ризиком да полуде од марихуане од девојака. А неко ко је са шеснаест година имао прву психотичну епизоду, под великим је ризиком да постане наш пацијент”, упозорава наш саговорник, који додаје да је наш проблем системске природе, јер нема довољно стручњака, ни здравствених установа које се баве зависницима. Како истиче, цела Србија лечи се на Институту за ментално здравље и у Специјалној болници за болести зависности у Драјзеровој улици у Београду, а ниједна здравствена установа у унутрашњости не лечи „нехемијске” односно зависности од коцке, клађења, интернета и видео-игрица, иако број ових зависника расте забрињавајућом брзином.
„Чак четири одсто одрасле популације у нашој земљи испуњава критеријуме за ризично коцкање, а између 44.000 и 97.000 особа спада у категорију проблематичних или ризичних коцкара. Наше процене говоре да између 50.000 и 100.000 људи захтева психијатријску помоћ због коцкања, а у скици за портрет коцкара налази се особа старости од 25 до 34 године, која је зависна од рулета и клађења. На Клиници за болести зависности Института за ментално здравље у последњих 35 година присутан је тренд смањења броја зависника од алкохола и изразитог повећања патолошких коцкара. У последње две деценије на клиници је лечено 1.144 малолетних пацијената – 75 због патолошког коцкања, 169 због зависности од алкохола и 900 због зависности од дрога. Међутим, метафора о врху леденог брега важи и у овом случају, јер са разлогом стрепимо да је број зависника десет пута већи. Пре 35 година највише отворених здравствених картона било је због алкохолизма, данас су коцкари други најбројнији пацијенти”, каже др Ивица Младеновић.
Иако је коцкање и клађење такође забрањено малолетницима, велики број младих у нашој земљи игра игре на срећу, a када улазак у коцкарнице физички није могућ, они замоле другаре који изгледају старије да им уплате тикет или се кладе преко интернета. Према искуству стручњака који раде са младима, зависност од коцкања и клађења најчешће се јавља у раној и средњој адолесценцији – између 15. и 18. године. Истраживање Института за јавно здравље показује да се 15 одсто ученика првог разреда средњих школа коцкало за новац у претходних годину дана, а 11 одсто преко интернета. Нажалост, и Европско истраживање о употреби алкохола и психоактивних супстанци међу ученицима старим од 15 до 16 година (ЕСПАД), које у Србији такође спроводи Институт за јавно здравље, показало је да је у школској 2018/19. години чак 8,6 одсто ученика пробало било коју дрогу, а екцесивно пијење (више од пет пића у једној недељи) констатовано је код 36 одсто шестнаестогодишњака, закључује наш саговорник.
Припремила А.Ђ.
