09.05.2024 Скопље
У делу Закона о раду који регулише услове за заснивање радног односа постоји одредба према којој послодавац не може да условљава заснивање радног односа претходним давањем изјаве о отказу уговора о раду од стране кандидата. Имајући у виду овакво законско правило може се закључити да је законодавцу позната ова незаконита пракса коју примењују поједини послодавци, па је посебном забраном исте нагласио недопустивост таквог начина условљавања лица која желе да заснују радни однос. У пракси се оваква појава често означава као „бланко отказ”. Реч је заправо о томе да будући запослени пре или истовремено са потписивањем уговора о раду на захтев послодавца потписује и изјаву о отказу уговора о раду коју послодавац у будућности може да „активира“ и на тај начин, када пожели, мимо стварне воље запосленог раскине радни однос уз наводну сагласност запосленог, односно његов наводни захтев.
Због чега не треба потписивати?
„Уколико кандидат за заснивање радног односа, поред уговора, добије на потписивање и неки додатни акт, треба обратити посебну пажњу на то о каквом документу је реч. Ако се ради о празном листу папира који у дну садржи једино потпис кандидата, или пак поред тога носи наслов „изјава о отказу уговора о раду” или „споразумни престанак радног односа”, јасно је да је реч о томе да послодавац заправо захтева да поседује папир са потписом лица са којим заснива радни однос, којем може накнадно да дода садржину која њему одговара“, наводе у „Инфостуду”, додајући да накнадним уношењем података послодавац бланко потписану изјаву може да претвори у изјаву запосленог о отказу или у споразум о престанку радног односа са конкретним датумом, на основу које у сваком тренутку може да раскине радни однос уз „сагласност” запосленог (које заправо нема).
Објашњавају и да уколико кандидат за заснивање радног односа на то пристане ствара се ситуација потпуне несигурности, јер послодавац активирањем бланко изјаве запосленог и раскидањем радног односа на тај начин запосленог оставља без законске заштите која му се гарантује у случају да добије отказ од стране послодавца. Бланко отказ се злоупотребљава у ситуацији када послодавац из неких својих разлога има намеру да раскине радни однос, па активирањем бланко отказа фингира отказ од стране запосленог или споразумни престанак радног односа, желећи тиме да избегне законске обавезе које има када би донео решење о отказу уговора о раду од стране послодавца.
У преводу, то значи да потписивањем бланко отказа запослени остаје незаштићен, односно да за законску заштиту коју би у редовним околностима имао непосредно на основу закона треба да се бори у судском поступку у којем мора доказати да је радни однос престао на основу изјаве које је потписана пре заснивања радног односа, што свакако компликује позицију запосленог.
Ипак, у случају накнадно активираног „споразума”, запослени може поднети тужбу суду и суд ће наложити враћање на посао.
„Такође, може тражити или исплату изгубљених зарада, почев од датума престанка радног односа па до дана пресуде“, наводи Звездана Писаревић, пореска саветница.
Припремила А.Ђ.
