09.08.2024 Скопље
Метеоролог Слободан Совиљ оценио је јуче да је пред нама нови топлотни талас у који ћемо постепено ући у уторак, 13. августа, а који ће трајати највероватније до суботе. Реч је о петодневном периоду, који ће бити сличан двонедељном топлотном таласу који смо имали у јулу ове године, с тим што се очекују пријатније ноћи, казао је Совиљ.
„Следеће седмице бисмо заправо имали те највише температуре од 35 до 40 степени, а у Београду око 38”, рекао је Совиљ.
Додао је да ће након новог топлотног талас уследити постепени пад температура, без наглог захлађења и интензивног периода са пљусковима и грмљавином.
„Биће пролазних наоблачења у последњој декади августа, али све у свему, температура ће бити изнад просека”, најавио је Совиљ.
Истакао је да је наша земља под утицајем тропске континенталне ваздушне масе која порекло води са севера Африке, а јача преко Средоземља.
„Овога лета смо чешће под утицајем тих северноафричких ваздушних маса, за разлику од лета пре две-три године, када су чешће под тим утицајем биле Шпанија, Француска, односно југозападни и западни делови Европе”, казао је он.
Метеоролог подсећа да се планета Земља загрева, те да екваторијалне области добијају највише топлотне енергије, а поларне најмање.
„Топлотни таласи су сада учесталији, а томе смо ми допринели. Људи су условили да за последњих 150 година температура на планети порасте за 1,5 степени Целзијуса, што је довољно да се топлотни таласи јаве, буду интензивнији и дуже трају. Температура узрочно-последично делује и на падавине и на све оне друге метеоролошке параметре”, објаснио је Совиљ.
Како је рекао, главни узрочници климатских промена су емисије угљен-диоксида и метана у атмосферу, те трајање атмосферско-океанског феномена Ел Нињо.
„За време трајања Ел Ниња имамо много више топлих рекорда на планети. Ради се о позитивној аномалији. Дакле, површинска вода океана у Пацифику је топлија него иначе. Сада полако улазимо у Ел Нињо фазу када ће те површинске воде у Пацифику бити хладније, што значи да треба очекивати да до краја године и почетком следеће број топлих рекорда на глобалном нивоу ипак опадне”, казао је Совиљ.
Истиче да никада један топлотни талас, било да траје седам, 10 или 20 дана, не може да буде показатељ климатских промена.
„Значи најчешће мора да буде неки тидесетогодишњи период, па да се ти топлотни таласи мало чешће јављају. Топлотни таласи се јављају и током зиме. То је низ од најмање пет дана у којима је температура виша од 90 одсто температуре осмотрених у прошлости, у истом периоду на истој локацији”, рекао је Совиљ.
Он подсећа да смо први топлотни талас ове године имали у јануару, а други у фебруару.
„У августу, који је сад пред нама, биће осми топлотни талас ове године. Од 1961. до 1990. ми смо имали само 0,7 топлотних таласа годишње”, казао је метеоролог.
Према његовим речима, постоји могућност новог топлотног таласа и у септембру, када температура може достићи 30 степени.
„У прошлој години средња септембарска температура била је 29 степени. Укупно 29 летњих дана у Војводини и Београду јесу заиста незабележене вредности до прошле године”, рекао је Совиљ.
Припремила А.Ђ.
