09.06.2026 Скопље
Амбициозни европски транспортни пројекат предвиђа стварање мреже брзих железница која би могла да повеже Атину са скоро 40 градова широм Европе до 2040. године. План, назван „Старлајн“, има за циљ успостављање јединствене железничке мреже од око 22.000 километара, која би објединила постојеће националне железничке системе и понудила бржу и еколошки прихватљивију алтернативу летовима на кратке релације.
Пројекат је развио европски тинк-тенк „21 Европа“ са седиштем у Копенхагену и предвиђа пет главних железничких коридора који би пролазили кроз 22 европске земље. Из региона, мапа приказује Београд, Загреб, Софију, Тирану и Сарајево, док Скопље није на мапи. Возови би саобраћали брзинама од 300 до 400 километара на сат, а мрежа би функционисала слично метро систему, али на нивоу целог континента.
За Грчку, ова инфраструктурна инвестиција би значила значајно побољшање повезаности са остатком Европе, али и са земљама југоисточне Европе.
Један од приоритета Европске комисије је значајно смањење времена путовања између европских градова. Тако би путовање од Софије до Атине, које тренутно траје око 13 сати и 40 минута, могло бити скраћено на само шест сати.
Сличне промене предвиђене су и на другим европским рутама. Путовање између Берлина и Копенхагена било би смањено са седам на четири сата, док би руте које су традиционално захтевале путовање преко ноћи могле постати директне дневне руте.
Према предложеном плану, мрежа би се састојала од пет главних линија:
– Линија А: од Напуља до Хелсинкија
– Линија Б: од Лисабона до Кијева преко Мадрида
– Линија Ц: од Мадрида до Истанбула
– Линија Д: од Даблина до Кијева
– Линија Е: од Милана до Осла
Ови коридори би повезивали десетине великих европских градова под јединственим транспортним системом и заједничким визуелним идентитетом.
Транспорт је један од највећих извора емисије гасова стаклене баште у Европи, чинећи око четвртину укупних емисија.
Иако ваздушни саобраћај чини мањи удео у глобалним емисијама, летови на кратке релације су и даље најчешћи избор за милионе путника. Према ауторима пројекта, брза железница ствара до 90 процената мање емисије угљен-диоксида по путовању у поређењу са авионима.
21 Европа сматра да је пребацивање већег дела путничког саобраћаја на железницу један од кључних корака за испуњавање климатских циљева Европе до 2050. године.
Пројекат такође предвиђа нови приступ путовању. Уместо традиционалне поделе на прву и другу класу, нови возови би нудили различите просторе прилагођене потребама путника.
То укључује мирне радне зоне, породичне просторе, ергономска седишта и заједничке просторе за одмор и дружење. Циљ је да путовања на велике удаљености буду приступачнија, удобнија и атрактивнија за што већи број људи.
Иако је тренутно концепт и дугорочна визија, пројекат већ изазива велико интересовање јер нуди могућност да Европа у будућности има железничку мрежу која ће функционисати готово као метро систем на континенталном нивоу.
Припремила А.Ђ.
