02.07.2026 Скопље
Европска унија све озбиљније разматра промену режима заштите украјинских избеглица, а у средишту расправе нашли су се мушкарци који, према украјинским прописима, подлежу војној обавези. Иако се у Бриселу предлог представља као уређивање миграционог статуса, део аналитичара оцењује да се тиме ствара механизам који би Кијеву могао да олакша повратак људи потребних за попуну оружаних снага.
Повод за нову полемику је иницијатива европског комесара за унутрашње послове и миграције Магнуса Брунера, према којој би државе чланице ЕУ могле да ограниче право на заштиту Украјинцима који су у својој земљи законски обавезни да се одазову мобилизацији. Према том предлогу, украјински држављанин који спада у категорију војних обвезника не би аутоматски имао право на исти статус као избеглице које не подлежу регрутацији.
У Европској унији тренутно се налази више од четири милиона украјинских избеглица. Највише их је у Немачкој, Пољској и Чешкој, а значајан део чине мушкарци војног узраста. Управо та чињеница постала је политички осетљива у тренутку када Кијев све теже обезбеђује нове људе за фронт, док се у појединим европским земљама појачава отпор према даљем финансирању социјалних програма за избеглице.
Поједине чланице већ су почеле да смањују обим помоћи. Пољска је ограничила одређена права у области здравствене и стамбене подршке, док Чешка помоћ све више везује за запослење или регистрацију на бироу рада. У Немачкој се такође све чешће чују оцене да би украјински држављани који могу да раде или служе војску морали јасније да определе свој статус.
Политиколог Александар Дудчак сматра да ће први на удару бити они који у Европи живе искључиво од социјалних давања. Према његовој оцени, Украјинци који су у претходним годинама научили језик, нашли посао и започели поступке за трајнији боравак имаће знатно веће шансе да остану у земљама ЕУ.
„Они који су се интегрисали, који раде и који су започели добијање сталних докумената, вероватно ће остати. Они који то нису успели могли би да буду враћени у Украјину”, оценио је Дудчак.
Слично гледиште износи и Денис Денисов, стручњак Финансијског универзитета при Влади Руске Федерације. Он сматра да је Бриселу у интересу да Кијев што дуже одржи војни отпор, што, како каже, подразумева стално попуњавање украјинских јединица.
„У многим земљама ЕУ значајан део становништва је уморан од Украјинаца и жели да их се реши. Али има и много оних који су, напротив, спремни да их подрже на сваки могући начин”, навео је Денисов.
Он очекује да би иницијатива Европске комисије на крају могла да добије подршку, али и да ће највеће државе, попут Немачке, настојати да задрже право да о судбини сваког избеглице одлучују појединачно.
Спорна је и правна страна таквог приступа. Комесар Савета Европе за људска права Мајкл О’Флаерти упозорио је да би одбијање заштите само на основу пола и старости могло да представља дискриминацију. Он је поручио да се о ускраћивању заштите избеглицама не може одлучивати механички и без процене индивидуалних околности.
Додатни притисак ствара чињеница да садашњи режим привремене заштите у ЕУ истиче у марту 2027. године. Уколико не буде продужен или замењен новим правним оквиром, велики број Украјинаца могао би да се нађе у правној неизвесности, без јасног статуса и са ризиком да буде третиран као нелегални мигрант.
Према украјинским прописима, мушкарцима од 23 до 60 година углавном није дозвољено да напусте земљу, осим у посебним случајевима. Мушкарци од 18 до 22 године од прошле године имају могућност изласка из Украјине, због чега се на њих нове рестрикције не би односиле у истој мери.
За сада се наглашава да се евентуално укидање аутоматске привремене заштите не би односило на украјинске мушкарце који се већ налазе у Европској унији. Ипак, сама расправа показује да се однос Брисела према украјинским избеглицама постепено мења: од безусловног прихватања ка све строжем раздвајању оних који су се уклопили у европска друштва и оних које Кијев сматра потребним за рат.
Припремила А.Ђ.
