18.06.2026 Скопље
Након гласања Европског парламента о Извештају о напретку Македоније који је припремио известилац Томас Вајц, став је јасан, Преговарачки оквир је чист, баш као и преговарачки оквири за све остале земље. У оквиру „француског предлога“ постоје протоколи које треба поштовати, историјску комисију треба подстицати на рад. Лидер СДСМ Венко Филипче је, међутим, јуче изјавио да то није услов за преговоре и да не може бити предмет блокаде европског пута Македоније.
Прекјуче су посланици Европског парламента одбацили амандман 3, који је предложио Вајц, а којим се тражило брисање параграфа 73 будуће резолуције, којим се Заједничка историјска комисија позива да постигне „јасне и опипљиве резултате“, заснивајући свој рад на „објективним, аутентичним и доказаним историјским изворима и документима“, у складу са Другим протоколом уз Споразум о добросуседству између Бугарске и Северне Македоније. Текст садржи и концепт „заједничке историје“.
– Имамо јасан оквир, права мањина треба поштовати и зато је неопходно да Бугари, заједно са Хрватима и другим мањинама, уђу у Устав. Историјска комисија такође треба да ради, многе земље су имале такве заједничке историјске комисије. Комисија није основа за нову или било какву блокаду у процесу интеграције – изјавио је Филипче.
Што се тиче историјске комисије, она се последњи пут састала почетком јуна, а рад је већ неколико година заглављен на једанаестом веку, односно уџбенику историје за седми разред у Македонији и шести у Бугарској. Следећи састанак мешовите комисије одржаће се у септембру у Софији.
Ангел Димитров, копредседавајући комисије са бугарске стране, у изјави бугарским медијима након гласања о извештају о Македонији у ЕП, рекао је да се комисија редовно састаје, али „ради у застоју“.
– Још увек прегледамо уџбенике за седми разред у Републици Северној Македонији. А још увек смо у једанаестом веку. Дневни ред наших састанака се није мењао три године. Оно што нас спречава јесте апсолутна невољност наших колега да прво прихвате дефиницију заједничке историје, и ту долази та конкретна кочница. То је њихова невољност да прихвате да је Охридска архиепископија институција чије је стварање од стране цара, византијског цара Василија II, политички покушај очувања стабилности у царству, односно давања свих могућих права становништву које је било верски потчињено Бугарској патријаршији у Првом бугарском краљевству пре пада ове државе. Наше колеге се тога плаше, јер је за њих ово, како разумете, и савремени политички проблем. Њихова црква се тренутно представља као директан наследник Охридске архиепископије, па чак и додаје ово име свом званичном називу – изјавио је Димитров.
Бивша посланица и председница ДОМ-а, Лиљана Поповска, поднела је у јулу прошле године иницијативу Уставном суду за оцену уставности и законитости Протокола са другог састанка Заједничке међувладине комисије са Бугарском од 17. јула 2022. године у Софији, али суд још није одлучио о томе. Према њеним речима, Протокол је правно ништаван јер га није ратификовао Парламент, нити је објављен у „Службеном гласнику“.
Уставни суд је формирао предмет, али није заказао јавну расправу, рекла је Поповска у изјави. Према њеним речима, ако Уставни суд прогласи Протокол неуставним, онда ће он бити проглашен неважећим и ми као држава нећемо моћи да будемо обавезни да га спроводимо.
– Ако Протокол буде проглашен неважећим, бугарска страна ће морати да буде обавештена о томе, да је дошло до промене правне ситуације, што ће створити могућност да се разговара о Преговарачком оквиру без овог протокола. Није тачно да су само уставни амандмани услов за почетак преговора са ЕУ. Постоји читав други пакет мера за отварање преговора које су садржане у Другом протоколу – променити уџбенике, програме и тиме испунити све жеље Бугарске, што је немогућа мисија – каже Поповска.
Уставни суд још није одговорио на објављивање текста у вези са статусом поступка за оцену уставности Другог протокола.
Подсећања ради, Европски парламент је данас усвојио годишње извештаје о напретку пет земаља Западног Балкана – Северне Македоније, Албаније, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Косова. У извештају се наглашава да Северна Македонија треба да испуни своје обавезе у вези са уставним амандманима, подсећајући на став Савета Европске уније да се следећа међувладина конференција може одржати након спровођења неопходних уставних промена.
Припремила А.Ђ.
