01.12.2025 Скопље
Број смртних случајева и повреда изазваних минско-експлозивним средствима достигао је у 2024. години највиши ниво у последње четири године, показују подаци из данас објављеног извештаја.
Више од 6.000 инцидената забележено је прошле године, укључујући 1.945 смртних случајева и 4.325 повреда, што је највећи годишњи збир од 2020. године, према извештају који је објавио Landmine Monitor 2025.
Готово 90 одсто жртава су цивили, а готово половина су жене и деца, истиче се у извештају.
Пораст броја жртава углавном је последица мина у ратним зонама Сирије и Мјанмара, који нису потписници Конвенције о забрани мина.
У Сирији се становници који се враћају суочавају са растућим ризиком од неексплодираних убојних средстава након пада власти бившег председника Башара ал Асада.
У Мјанмару је забележено више од 2.000 инцидената јер је војска те земље повећала употребу, као и наоружане групе ван државних структура.
Конвенција, која је ступила на снагу 1999. године, обавезује 166 држава – 85 одсто света на забрану употребе, складиштења, производње и преноса противпешадијских мина, као и на чишћење контаминираних подручја и помоћ жртвама.
Неке европске земље, укључујући Естонију, Финску, Летонију, Литванију и Пољску, у процесу су правног иступања из Конвенције из Отаве због, како тврде, растуће војне претње Русије, што према извештају представља „опасно урушавање“ уговора.
Аналитичари упозоравају да би овакво повлачење могло помоћи успоравању руског напредовања у Украјини, док активисти захтевају глобалну забрану ове врсте оружја, које наноси штету и убија цивиле и дуго након сукоба.
Извештај, такође, бележи нове случајеве употребе мина у Украјини и оптужбе Тајланда да су камбоџанске снаге користиле противпешадијске мине у спорном јулској граничној конфронтацији, што Камбоџа негира.
Државе потписнице Конвенције о забрани мина састају се ове недеље у Женеви.
Припремила А.Ђ.
