22.08.2024 Скопље
Број смртних случајева од последица врућина у Европи мога би да се утростручи до краја века, а највише жртава биће у јужноевропским земљама као што су Италија, Грчка и Шпанија, показала је студија.
Иako је хладноћа смртоноснија од великих врућина, научници су навели да уколико глобално загревање достигне три или четири степена, односно ако се планета загреје за три или четири степена, пораст смртних случајева од врућине ће знатно надмашити смртне случајеве које изазива хладноћа.
„Очекује се много више смртних случајева повезаних са топлотом како се клима загрева и становништво стари, док се број смрти од хладноће незнатно смањује“, рекао је коаутор студије Дејвид Гарсија-Леон из Истраживачког центра при Европској комисији.
Велике врућине могле би годишње да усмрте око 130.000 људи, ако температура порасте на три степена изнад прединдустријског нивоа. Данас је у Европи 44.000 смртних случајева узроковано врућином.
„Ово истраживање је снажан подсетник на број живота које се излажу ризику уколико не будемо реаговали довољно брзо против климатских промена“, рекла је Медлин Томсон, шеф одељења за климатски утицај и прилагођавање у добротворној организацији за здравствена истраживања „Велком“, која је нису укључена у студију.
Научници су истраживали податке из 854 града како би проценили смртне случајеве од високих и ниских температура широм континента. Закључили су да ће врућине бити погубне за људе у свим деловима Европе, али да ће највећи број жртава бити у земљама јужне Европе као што су Шпанија, Италија и Грчка, као и делови Француске.
Они су предвидели да ће се, уколико се планета загреје за три степена, број смртних случајева повећати за 13,5 одсто и да ће већина умрлих бити старија од 85 година.
Истраживачи су закључили да напори за прилагођавање климатским променама треба да се фокусирају на регионе са високом незапосленошћу, сиромаштвом и емиграцијом.
Припремила А.Ђ.
