08.06.2026 Скопље
Годишња скупштина Европске слободне алијансе једногласно је усвојила декларацију којом се захтева формално извињење од Бугарске за злочине над македонском мањином током комунистичке владавине, као и спровођење 14 случајева пред Европским судом за људска права у вези са регистрацијом македонских организација у Бугарској, наводи се у извештају ЕФА.
У декларацији се оцењује да се македонска мањина у Бугарској суочава са једном од најозбиљнијих криза људских права унутар Европске уније.
Према Европској слободној алијанси, системска репресија и етничко порицање са којима се суочавају Македонци у Бугарској су директан наставак политике денационализације започете током комунистичког режима Тодора Живкова.
У документу се наводи да је већ 1963. године политика порицања постојања македонске мањине била централни део процеса присилне асимилације мањина у оквиру концепта „јединствене бугарске социјалистичке нације“.
ЕФА истиче да се македонске заједнице и даље суочавају са искључивом реториком савремених бугарских политичара, сличном оној из Живковљеве ере, према којој „Македонци не смеју и не могу постојати“.
Европска слободна алијанса упозорава да је Бугарска у прошлости покушала да избегне међународну одговорност, тражећи од Комитета министара да прерано затвори праћење групе случајева везаних за кршење права на удруживање. Реч је о случајевима везаним за члан 11, односно право на слободу удруживања.
Упркос пресудама и међународним обавезама, македонске организације у Бугарској и даље не могу да добију законску регистрацију. Тиме, наводи се у декларацији, спречене су да званично заступају своја основна права, интересе и потребе.
У декларацији се истиче да се у таквом контексту Македонија ставља у позицију да брани сопствено постојање под, како се наводи, синтетичким оквиром „решавања билатералних односа“.
Према ЕФА, ови односи се воде са суседом који негира македонски идентитет кроз дугогодишњу политичку поруку: „Македонија у ЕУ – да, али македонизам – не“.
Алијанса оцењује да представљањем македонског идентитета као „идеологије“, Бугарска заправо условљава европски пут Македоније променом етничког идентитета једног народа.
У документу се помиње и недавни извештај о приступању Македоније, који је припремио посланик Европског парламента Томас Вајц. Према ЕФА, 9. јула 2025. године већина у Европском парламенту гласала је за амандмане којима су из извештаја избачене конкретне формулације које су имале за циљ да признају, поштују и заштите македонски идентитет.
Европска слободна алијанса позива на хитно подизање свести о озбиљној ситуацији људских права македонске мањине у Бугарској. Посебно се истиче одбијање бугарске државе да спроведе више од 14 случајева везаних за регистрацију македонских организација, као и говор мржње са којим се, према декларацији, суочавају Македонци у Бугарској.
ЕФА захтева да Европска унија строго позове Бугарску на одговорност за своје законске обавезе као државе чланице, посебно у области људских и мањинских права. У декларацији се наводи да Бугарска континуирано није испунила ове обавезе када је у питању македонска мањина.
Такође захтевају да Алијанса стави тачку на двоструке стандарде у Европској унији у односима са државама чланицама и земљама кандидатима, посебно када је у питању заштита и третман националних мањина и промоција њихових права.
Декларација такође покреће питање неукључивања македонског представника у Национални савет за сарадњу по етничким и интеграционим питањима у Бугарској. Према Европској слободној алијанси, македонска заједница би коначно требало да буде укључена и заступљена у институционалним телима која се баве етничким и интеграционим питањима.
Најдиректнији захтев у документу је да се Бугарска формално извини за злочине почињене над македонском мањином током комунистичких година. То извињење, према ЕФА, требало би да призна патњу хиљада Македонаца који су били претучени, присилно расељени, понижени, кажњени, затворени и убијени због изражавања свог етничког идентитета и због противљења бугарској политици денационализације.
Овом декларацијом, питање Македонаца у Бугарској се поново поставља као европско питање људских права, слободе удруживања, заштите мањина и институционалне одговорности државе чланице Европске уније.
Припремила А.Ђ.
