14.03.2025 Скопље
Док Бугарска врши притисак на Македонију да убрза изградњу железничке пруге Софија – Скопље, наша земља је одложила модернизацију бугарске деонице. Ову одлуку донела је влада Росена Жељазкова, која је одобрила измене програма „Транспортна повезаност“ 2020 – 2027. у среду.
Железничка линија Софија – Скопље део је европског транспортног коридора број 8, који би требало да повеже Црно море са Јадранским морем на релацији Драч – Тирана – Скопље – Софија – Бургас/Варна. Циљ је да се обезбеди брз транспорт људи и робе.
За његову имплементацију, у Меморандуму о разумевању између Бугарске и Македоније из 2017. године, преузета је обавеза да се железничка линија између Софије и Скопља заврши 2027. године.
Росен Жељазков се 2019. године, као министар саобраћаја, чак хвалио да ће до 2025. раздаљину од Софије до Скопља возити за мање од сат времена. Данас, међутим, као премијер, очигледно не мисли тако, након што је његова влада изгласала одустајање од пројекта модернизације железничке пруге Софија – Радомир – Перник на рачун реализације других железничких пројеката.
Истина је да су се времена променила и односи са нашим југозападним суседом затегнути након доласка на власт Христијана Мичковског, пренео је бугарски портал. И сам је у више наврата најавио да ће напори бити усмерени на завршетак железничког коридора према Србији.
Реализација два железничка пројекта Софија – Перник и Перник – Радомир, за шта је издвојено 500 милиона евра. евра су искључени из финансирања током текућег програмског периода 2020 – 2027. у оквиру програма „Транспортна повезаност” због кашњења и недостатка средстава. Ово је саопштила Мариета Тодорова, шеф сектора за управљање ризицима у Управи за управљање програмом, током састанка Комитета за праћење одржаног крајем јануара у Софији, што се види из објављеног записника.
Ово није једини напуштени пројекат железнице. Укида се и европска средства за изградњу железничке петље Горна Орјаховица, Русе и Варна, јер није завршена припрема пројеката.
Одбијају се и пројекти за имплементацију ЕРТМС-а – Европског система управљања железничким саобраћајем. Разлог је опет одложена припрема пројекта.
Средства од отказаних железничких пројеката ићи ће за завршетак тзв железнички аутопут „Тракија“ од Софије до Бургаса. Његова изградња почела је уласком Бугарске у Европску унију 2007. године. и требало је да буде завршен до краја 2023. године. Међутим, два програмска периода су се показала недовољним. Сада свих 700 милиона. евра у текућем – трећем, програмском периоду ићи ће на завршетак железничког аутопута „Тракија”.
Новац ће бити употребљен за завршетак изградње железничких пруга Пловдив – Бургас (156 милиона евра) и Елин Пелин – Костенец, као и деонице пруге Волујак – Драгоман, рекла је у оквиру Комитета за праћење Ивета Колева, шеф одељења за програмирање Програма транспортне повезаности.
Биће завршен и пројекат пруге за вучне трафостанице у Русеу, Разграду и Варни из протеклог програмског периода. Додате су им још три вучне трафостанице у Видину, Бојчиновцима и Брусарцима, као и СЦАДА систем за управљање саобраћајем возова у њима.
Средства ће бити искоришћена и за завршетак прихватне зграде на железничкој станици у Новој Загори, која је каснила због очувања старе зграде након протеста локалног становништва.
Тако Бугарска до краја текућег програмског периода – 2029. године мора да има модернизовано 169 километара железничких пруга.
Изградња железничке пруге Софија – Скопље зачета је још 1870-их година, када су ове територије биле део Отоманског царства, показују историјски документи.
И ако је ово био приоритетан пројекат за Бугарску, деоница Радомир – Ђуешево изграђена је далеке 1910. године, са утрошених импресивних 12,3 милиона у то време. златних лева, за остале земље у региону и тзв. велике силе то очигледно није био случај.
Из тог разлога, железничари сматрају да не треба бити претерано оптимистичан у погледу могућности брзе везе између Софије и Скопља у овом веку. Главни разлог за то је што траса од Радомира до Криве Паланке у Македонији пролази кроз тежак планински терен и за изградњу пруге биће потребне милијарде. Истовремено, већ се воде расправе о томе колико ће то бити ефикасно.
Припремила А.Ђ.
