04.06.2026 Скопље
Свака трећа особа у Србији може се сматрати психички угроженом, показују резултати истраживања „Ментално здравље у Србији: процена потреба, фактора ризика и баријера у добијању стручне подршке”, које је реализовала Мрежа психосоцијалних иновација (ПИН). Подаци истраживања указују да сваки седми суграђанин живи са депресијом, око седам одсто има симптоме анксиозности, док је 1,6 одсто становништва у високом ризику од суицида. Додатно, око три процента наших суграђана извештава да су макар једном у животу били хоспитализовани због психичких тегоба, а свака дванаеста особа је у неком тренутку живота добила дијагнозу менталног поремећаја.
И резултати великог истраживачког пројекта под називом „Cov2Soul.RS”, који су спровели стручњаци Института за ментално здравље и Института за социјалну медицину, као и стручњаци Филозофског факултета у Београду и Новом Саду, сведоче да је број депресивних особа у Србији удвостручен у другој години пандемије вируса корона, када се стање пореди са 2013. годином.
На глобалном нивоу, анксиозност је један од најчешћих психичких проблема на свету. Анксиозни поремећаји погађају око 4,4 одсто светске популације, а од ове бољке пати више од 350 милиона људи – девојке и жене чешће него дечаци и мушкарци, а симптоми често почињу у детињству или адолесценцији. Нажалост, подаци такође говоре да мање од трећине особа на свету које имају потребу за лечењем анксиозности ту помоћ заиста и добије.
То су само неки од разлога због којих је вест да се „вакцина против анксиозности” налази у претклиничкој фази истраживања попут пожара „запалила” друштвене мреже. Али научници упозоравају да уз ту вест иде и веома важно објашњење. Прво и најважније – није реч о вакцини, већ о молекулу. Молекул који се зове PA-915 и који је лаичка јавност назвала вакцином.
„Технички, то није вакцина. Вакцине делују кроз имуни систем, а PA-915 делује на систем одговора мозга на стрес. То је специјално дизајниран молекул који су развили истраживачи у Јапану, а који је до сада тестиран само на мишевима. Реч „вакцина” почела је да кружи у јавности, јер су истраживачи недовољно прецизно описали њене потенцијално дуготрајне ефекте након једне дозе, на друштвеним мрежама чуло се „вакцина”, видела се бочица, а онда је прича постала вирална. Међутим, разлика је озбиљна и суштинска. Вакцине су важни „алати” јавног здравља, настале деценијским истраживањем на људима, док је PA-915 још увек неуронаука у раној фази. Мешање вакцине и молекула обликује очекивања јавности на проблематичне начине. Када људи верују да је лек одмах иза угла, понекад престају да траже помоћ засновану на доказима, која је већ данас доступна у облику терапије и лекова”, наводе аутори.
Они, међутим, констатују да реакција јавности ипак говори нешто важно, а то је да анксиозност и депресија погађају стотине милиона људи широм света, да постојећи третмани могу бити спори, скупи, неприступачни или дуготрајни, због чега су људи једва дочекали брзо решење у виду вакцине. Подсећања ради, анксиозност је „слободно лебдећи страх” прожет стрепњом од онога што долази – било да је у питању испит на факултету, јавни наступ, разговор за посао, било вожња авионом. Функција анксиозности јесте да нас мобилише, повећа фокус наше пажње и припреми нас на „бори се или бежи” акцију. Тада долази до физичких промена које телу обезбеђују енергију и снагу за суочавање са претњом – повећава се доток крви у срце и мишиће, а плућа „пуне” кисеоником. Постојећи анксиолитици углавном делују неурофармаколошки, односно мењају трансмисију нервних импулса, како би се смањили симптоми анксиозности. Насупрот томе, хипотетичка вакцина циљала би имунобиолошку подлогу код једног броја пацијената, а њено деловање било би везано за превентивну интервенцију. Другим речима – створила би се отпорност на ефекте које анксиозност има на организам.
Припремила А.Ђ.
