20.10.2025 Скопље
Локални избори су још једном одразили стварност македонске политике – дубоко укорењену у партијским емоцијама, идентификацијама и традиционалним симпатијама. Иако су кампање биле испуњене порукама о променама, делимично новим лицима и локалним приоритетима, исход је још једном показао да се бирачи углавном крећу по линији партијске припадности, а мање према конкретним резултатима или локалним програмима.
Међутим, избори нису донели драматичне преокрете, али су потврдили нови однос политичких снага и продубили трендове који су најављени од прошлогодишњих парламентарних избора.
ВМРО-ДПМНЕ је потврдила своју доминацију, освојивши 32 општине у првом кругу и са реалном шансом да освоји још двадесет, укључујући и у главном граду.
Резултат је показатељ консолидоване подршке, али и очекивања – да ће локалне власти које контролише странка сада морати да покажу видљиве резултате. Сам успех се тумачи не само као политички тријумф, већ и као подсетник да је поверење потрошни капитал ако се не оправда кроз конкретне пројекте.
Од инфраструктурних пројеката до боље јавне управе, бирачи очекују више посла, а мање политике.
Опозициони СДСМ, с друге стране, суочава се са новом фазом преиспитивања. Иако се побољшава у одређеним општинама, тренд опадања подршке је јасан.
Пораз у неколико кључних области, посебно у Струмици – симболичном језгру социјалдемократског покрета, отворио је питање будућности странке.
Руководство је најавило анализу и консолидацију, али прави изазов је суштински: може ли СДСМ понудити нови политички наратив који ће убедити бираче да остаје релевантна опција?! Чини се да стара идеолошка подела губи на тежини, а бирачи су све више оријентисани на резултате, компетентност и ефикасност, а не на лојалност странци.
У овој прерасподели, Левица се постепено потврђује као друга политичка снага у македонском блоку. Иако није освојила градоначелничка места, странка је направила продор у неколико градских средина и постигла резултате на листама одбора који је позиционирају испред СДСМ-а у неким од скопских општина.
Овај тренд показује да неки бирачи траже аутентичнију и чвршћу политичку репрезентацију, а Левица, од протестног покрета, постаје стални фактор у политичком систему.
Међутим, њен раст има границе – укупан број гласова на одборничким листама не прелази резултат парламентарних избора, што, према аналитичарима, указује да странка достиже свој максимум и да ће морати да пронађе начин да прошири своју базу ако жели да одржи темпо.
Покрет ЗНАМ, који је био нови политички феномен пре само годину и по дана, сада показује знаке стагнације. Апсолутни број гласова је смањен, што је уобичајена појава међу мањим партнерима у власти.
Недостатак свеже енергије и ограничена видљивост на локалном нивоу јасно су резултирали слабим учинком.
С друге стране, независни кандидати, од којих је јавност очекивала много више, нису успели да направе приметнији продор. То је делимично због недостатка ресурса, али и системских препрека – попут случајева када њихови логотипи нису били одштампани на гласачким листићима, што је смањило њихов ефекат у изборној трци. Ово је поново отворило дебату о једнакости изборних услова и потреби за истински отвореним системом за нестраначке опције.
Политички аналитичар Лука Павићевић сумира ситуацију кроз призму равнотеже и реалности. У својој анализи наводи да, иако постоји јасан победник, свака странка има једну „лошу вест“.
Према Павикевићу, лоша вест за СДСМ је да је на нивоу Скопља странка трећа сила, иза ВМРО-ДПМНЕ и Левице. У већини скопских општина – Аеродром, Бутел, Гази Баба, Ђорче Петров, Кисела Вода, Чаир па чак и Карпош – одборничке листе Левице имају више гласова, са изузетком Центра.
За Левицу је, међутим, проблем што укупан број гласова не прелази резултат парламентарних избора 2024. године, што указује да странка можда достиже свој врхунац.
ЗНАМ, према анализи, доживљава природни пад мањих партнера који чине владу, али су бројке и даље алармантне: у Скопљу има више неважећих листића него гласова за ЗНАМ, ЛДП, ГРОМ или независне листе појединачно.
Скоро 14.000 становника Скопља је поништило своје гласачке листиће – број који говори о постојању опозиционог расположења, које до сада нико није успео да каналише.
Павикевић је такође изнео пројекцију – ако би излазност била идентична оној на прошлогодишњим парламентарним изборима, бројке би изгледале овако: ЗНАМ 43.684, СДСМ 143.270, Левица 65.006, ВМРО-ДПМНЕ 343.834, за разлику од тренутних бројки са локалних избора: ЗНАМ 38.391, СДСМ 125.799, Левица 57.063, ВМРО-ДПМНЕ 301.829.
Према његовим речима, ово показује да би Левица задржала свој резултат, СДСМ би стагнирао, ЗНАМ би изгубио четвртину гласова, а ВМРО-ДПМНЕ би остала доминантна, али са падом гласова.
Павикевић оцењује да такав тренд захтева пажљив приступ, јер је политика подједнако апсолутна колико и релативна – није битно само колико сте јаки, већ и колико су вам слаби противници.
Ако су ови избори огледало друштва, онда је слика коју представљају јасна: ВМРО-ДПМНЕ учвршћује своју моћ, СДСМ покушава да одржи своју политичку тежину, Левица постаје трајни фактор, ЗНАМ губи замах, а независни кандидати се поново суочавају са границама система.
Македонски бирач постаје све прагматичнији – бира не према партијској еуфорији, већ према практичним критеријумима. Политичке кампање које то разумеју успеће да остану релевантне.
Локални избори, без обзира на победнике, показали су да политичка зрелост бирача расте брже од темпа промена у страначким структурама – и у томе лежи најважнија порука ове изборне године.
Припремила А.Ђ.
