22.07.2024 Скопље
Једно су жеље, а друго могућности, реалност је с којом се суочава туристички сектор Грчке, од којег се очекује да угости знатно већи број гостију него лане, њих „бар” 33 милиона и оствари приход већи од 22 милијарде евра. Атина је препуна туриста, углавном Американаца, којима су широм отворена врата јер се рачуна на њихов дубљи џеп, због чега су цене енормно порасле у угоститељским објектима и сфери изнајмљивања некретнина, где је Грчка по ценама пета у Европи.
Кафа је овде најскупља на Старом континенту, на Акропољ се може обићи и у приватним турама од највише пет особа – по цени од пет хиљада евра. Ускоро ће се у таквим варијантама моћи и у Музеј модерне грчке културе – за хиљаду евра. На ексклузивним плажама у јужном делу Атине, где изнајмљивање лежаљки кошта од 80 до 150 евра (реч је о тек отвореном комплексу луксузних бунгалова), богати туристи могу да уживају у чарима грчког лета не знајући да је на једном од сајтова који објављује списак плажа непогодних за купање био и овај део обале. Информација је одмах уклоњена, али није промакла онима који знају шта је чисто море. Није случајно што је Грчка и ове године међу 52 земље света освојила друго место са 625 плажа које су добиле плаву заставицу за квалитет воде, уређење и инфраструктуру.
Међутим, већина гостију из САД остаје у Атини и, бар за сада, на њих се у великом броју и на дужи период не може рачунати на другим локацијама, на острвима. Губитак руских туриста, који због санкција тренутно „морају” да летују у Турској, нанео је грчком туризму озбиљан ударац, иако се о томе мало говори.
Туристички радници кажу да су смештајни капацитети на Миконосу и Санторинију 20 одсто мање попуњени него лане у ово време и да је велико питање како ће изгледати ово лето, с обзиром на то да је пораст цена од 30 одсто практично растерао средњу класу домаћих туриста. Чињеница да је четворочланој породици за путовање трајектом на неко од удаљенијих острва потребно 700 евра објашњава зашто су градске плаже у Атини и поред скупих улазница претрпане, а викендом се чека у реду за слободну лежаљку и сунцобран.
Истовремено, такозвани покрет пешкира, који је прошлог лета кренуо с острва Парос, а затим се проширио на целу земљу, и чији је смисао био да се грађани изборе за слободан приступ плажама, без улазница, скупих лежаљки и кафића, дао је резултате. Иако нико у то није веровао, одлуком владе срушени су бесправно подигнути објекти на плажама, донет пропис по којем половина сваке организоване плаже мора да буде слободна, сунцобрани четири метра удаљени од обале… Дронови надлећу плаже и контролишу поштовање прописа, грађани помоћу посебне апиликације могу да пријаве неправилности, а казне су и до 60.000 евра. За само пет дана, због нарушавања правила наплаћене су у вредности од 350.000 евра.
Међутим, Грци све гласније изражавају своје незадовољство због туризма, који им, без обзира на то што попуњава државни буџет и од њега живе њих најмање два милиона, ипак „кроји живот”. На острвима која посећују крузери локално становништво више не живи нормално јер се дневно на Миконос и Санторини из крузера искрца и по 20.000 људи. Острва немају инфраструктуру за пријем толиког броја туриста, па се инсистира на планском пристајању великих бродова. Пре неколико година, рецимо, донет је закон којим се на Санторинију, Крфу и посебно Хидри, где нема аутомобила и где магарци раде као „такси”, гојазним туристима тежим од 100 килограма забрањује да магарце користе за транспорт. Међутим, пропис се и даље крши јер је немогуће и непристојно вагати госте.
Незадовољство Грка расте и због цена станова, јер млади брачни парови и студенти више не могу да изнајме смештај у великим универзитетским градовима, где се за мали стан тражи 650 евра месечно. На цене квадрата утицала је и такозвана златна виза, која уз куповину некретнина странцима обезбеђује и боравак. Незадовољство Грка тиња, али је још далеко од онога што туристима приређују љутити Шпанци, који их терају кући. Ипак, све чешће се на стајалиштима аутобуса који обилазе Атину појављују погрдне поруке упућене туристима, а локалне власти их журно уклањају.
Прирпемила А.Ђ.
