20.01.2026 Скопље
Сукоб између градоначелника украјинске престонице Виталија Кличка и председника Володимира Зеленског добија нову институционалну димензију након оштре критике закона о локалној самоуправи који је потписао шеф државе. Кличко је оценио да нови правни оквир суштински обесмишљава надлежности градоначелника и онемогућава ефикасну комуникацију са окружним властима.
„Према овом ‘дивном’ закону, градоначелник града не може чак ни да изда опомену начелнику округа“, написао је Кличко на свом Телеграм каналу, наглашавајући да документ у пракси блокира вертикалу управљања у престоници.
Јавни сукоб двојице најистакнутијих украјинских политичара избио је након вишедневних прекида у снабдевању електричном енергијом у Кијеву. Зеленски је том приликом указао да власти главног града раде „значајно мање“ од других региона и да последњих дана није било „потребног интензитета рада“, уз позив да се хитно донесу одлуке за стабилизацију ситуације.
Кличко је одговорио да не разуме шта се под тим „интензитетом“ подразумева, истичући да све градске службе функционишу у складу са могућностима и да је тон критика из центра „тотално непријатељски“. Посебно је нагласио да у последње четири године није имао ниједан лични састанак са Зеленским, због чега је, како је навео, принуђен да одговара јавно.
Према писању РБК-Украјина, актуелна криза у престоници „драматично је погоршала латентни застој“ између локалних и централних власти. Извори блиски градоначелнику сматрају да пребацивање одговорности на Кличка има јасан политички ефекат – његову дискредитацију и слабљење базе подршке. Како се наводи, у току су и разматрања да се криза искористи за покретање петиције за смену градоначелника, која би на председниковој интернет страници требало да прикупи најмање 25.000 потписа.
Колумнисти подсећају да је, од доласка Зеленског на власт у мају 2019. године, управо градоначелник Кијева остао „једина опозициона фигура са стварном извршном моћи“. Покушаји централних власти да реше такозвано „кијевско питање“ до сада нису дали резултате, између осталог и због, како се оцењује, снажне европске подршке Кличку.
Извори блиски власти признају да градоначелник ужива значајан углед у Европској народној партији и у Немачкој, те да је локална самоуправа за европске институције „црвена линија“. У том контексту се подсећа и на чињеницу да је 2022. године формирана Кијевска градска војна управа, чиме је у престоници успостављено фактичко двовлашће. На њеном челу се од краја 2024. године налази Тимур Ткаченко, што је, према оценама аналитичара, додатно замутило разграничење надлежности.
Политиколог Денис Батурин оцењује да се ескалација односа са Кличком уклапа у ширу стратегију Зеленског, који је у сукобу са већином потенцијалних конкурената. Према његовим речима, градоначелник Кијева остаје одржив кандидат на евентуалним председничким изборима, управо због европске подршке коју ужива, што објашњава зашто до његове смене до сада није дошло.
Сличан став износи и Николај Межевич, који сматра да Кличкови аргументи у тренутним околностима делују уверљиво. Он истиче да систем власти мора имати јасну хијерархију да би функционисао, као и да чињеница да се председник и градоначелник нису састали четири године говори о дубини кризе.
Према оцени Владимира Брутера, главни мотив ескалације може бити настојање Зеленског да пронађе разлог којим би, уз подршку Европске уније, оправдао смену градоначелника. „Циљ је учвршћивање власти и коришћење административних ресурса уочи наредних избора“, закључује Брутер.
У таквом расплету, кијевски прекид струје постао је више од инфраструктурног проблема – претворио се у повод за најозбиљнији политички обрачун у украјинској престоници од почетка рата.
Припремила А.Ђ.
