18.06.2026 Скопље
Три и по месеца сукоба између САД и Ирана ставила су европске лидере у пат-позицију. Нашли су се између америчког председника Доналда Трампа, који их је критиковао због одбијања да подрже његову политику везану за рат, и сопствених грађана који су се углавном противили рату. Резултат тога је губитак европског утицаја у преговорима између зараћених страна док је Пакистан преузео улогу кључног посредника на путу ка миру, што би требало да се озваничи потписивањем америчко-иранског меморандума о разумевању заказаног за сутра у швајцарском одмаралишту Биргеншток.
Међутим, након што је Трамп представио основне обрисе мировног плана на овонедељном самиту Г7 у француском Евијану, Европљани су показали жељу да се врате у игру.
„Тако дипломатија доноси резултате”, констатовала је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, честитајући шефу Беле куће на оквиру споразума. Додала је да би он могао да поново отвори Ормуски мореуз, обори цене нафте и можда чак на крају оконча иранске нуклеарне амбиције. Француски председник Емануел Макрон и британски премијер Кир Стармер обећали су да ће брзо распоредити војне капацитете како би помогли бродовима да пролазе кроз Ормуз, чим буде јасно да ће мировни споразум опстати.
„Желимо да будемо сигурни да тамо где имамо способности, а уклањање мина је очигледан пример, да координирамо активности и договоримо пут напред са Сједињеним Државама и другима како бисмо што пре отворили мореуз”, рекао је Стармер.
И према Јелисејској палати, Европа је спремна да делује. Француска је у регион већ распоредила носач авиона „Шарл де Гол”, док би Холандија, Италија и Уједињено Краљевство такође могли брзо да успоставе оперативно присуство ради уклањања мина и пратње бродова.
„Ово је веома важно за наше грађане, јер кроз овај мореуз пролази око четвртине светске нафте и гаса”, објаснио је Макрон ангажман своје земље. Он је истакао да ће Француска и Велика Британија и њихови савезници учинити све што је потребно како би омогућили наставак нормалног транспорта енергената широм света, без страха од напада или потребе за плаћањем путарина.
Али Трамп је ту понуду прихватио са резервом, као да више не види потребу за њом.
„Не мислим да ће нам требати много помоћи, јер имамо споразум који предвиђа да мореуз буде отворен и без такса”, рекао је председник САД. Ипак, додао је како „не мисли да је лоша идеја имати један или два брода из различитих земаља ту, јер никад се не зна шта може да се догоди”.
Ипак, према оцени аналитичара, релативно пријатељска атмосфера у Евијану била је мање ствар избора, а више нужност.
„Европљани сада углавном прихватају да не могу само да чекају да Трамп оде и да ће се нешто веома фундаментално променити у трансатлантским односима. Али, наравно, ни раскол им не оставља алтернативни план. Зато морају да буду љубазни према Трампу”, рекао је Џереми Шапиро, директор при Европском савету за спољне односе, истраживачкој групи са канцеларијама у Берлину и Лондону.
Међутим, колико год је комуникација између лидера са две стране Атлантика изгледала љубазније него што се очекивало, били су присутни и суптилнији сигнали који указују на то да односи ипак нису потпуно ресетовани. Трамп није одржао састанак насамо са Киром Стармером, због чега је британски премијер морао да се правда „да није био игнорисан”. Занимљив детаљ је и да Трампа при доласку на црвеном тепиху није сачекао Mакрон већ представник Јелисејске палате, али је шеф Беле куће касније изјавио да Макрона сматра својим „посебним пријатељем”, истичући да су током година успешно сарађивали на бројним питањима.
„Емануел је мој посебан пријатељ. Имали смо фантастичан однос и заједно смо радили на многим договорима”, рекао је Трамп на почетку билатералног састанка.
Са друге стране, амерички председник се у Евијану састао један на један са лидерима Уједињених Арапских Емирата и Катара: шеиком Мухамедом бин Заједом ел Нахјаном и шеиком Тамимом бин Хамадом ел Танијем, који су поред сталних чланица били гости Г7 самита. Шеф Беле куће им је том приликом захвалио на подршци током рата у Ирану, уз топлину која је изостала у његовим сусретима са Европљанима. На пример, када је Бин Зајед узвратио захвалност, амерички председник се нашалио да само човек богат као он може себи да приушти да говори тако тихо. Такође, похвалио је и шеика Тамима због храбрости коју је показао током рата и због милијарди долара катарских улагања у Сједињене Државе.
Припремила А.Ђ.
