25.04.2025 Скопље
Амерички министар обране Питер Хегсет током своје прве посете Европи у фебруару упозорио је Нато савезнике да „америчко војно присуство у Европи није вечно“. Ова изјава изазвала је шок међу лидерима европских земаља.
После тога Европљани су се почели да се питају да ли је Америка под вођством Доналда Трампа вољна да настави војну сарадњу. Многи мисле да Вашингтон озбиљно размишља о повлачењу војске и да ће тај тренутак једном доћи.
„Сигуран сам да ће доћи до одређеног смањења америчке присутности у Европи“, каже пензионисани генерал-пуковник Бен Хоџис, бивши командант америчке копнене војске у Европи.
Процене броја америчких снага у Европи крећу се од 70.000 до 90.000 стално распоређених војника. То је свакако знатно мање него у време Хладног рата када је на континенту било распоређено више од 400.000 америчких војника.
Према аналитичарима и бившим и садашњим америчким војним званичницима, повлачење, па чак и смањење броја америчких војника у Европи значајно би ослабило одвраћање Русије и представљало повећање трошкова и за Европљане али и Американце.
Институт за економију из Келна у извештају објављеном ове недеље упозорава да би Европи требало 10 до 12 година да надомести кључне америчке војне капацитете.
„Препоручујем да се тренутна расподела снага задржи“, изјавио је командант америчке команде у Европи и уједно врховни савезнички заповедник НАТО у Европи, генерал Кристофер Каволи пред сенаторима у Конгресу.
Каволи се ове године повлачи из службе, а Вашингтон наводно разматра могућност да по први пут откако је НАТО основан 1949. године команду препусти Европљанима.
Неке земље желе да се припреме за америчко повлачење уместо да чекају и надају се најбољем исходу. Међутим, нису сви главни европски градови на истим таласним дужинама, кажу тројица дипломата на које се позива „Политико“.
Према подацима Међународног института за стратешке студије из Британије, највећи европски контингент америчких војника, више од 38.000, налази се у Немачкој. У Пољској их има више од 14.000, у Италији 12.000, а у Уједињеном Краљевству 10.000.
Почетком мјесеца „Ен-Би-Си њуз“ објавио је да Пентагон разматра повлачење до 10.000 војника из средње Европе, првенствено из Пољске и Румуније, али обе земље су одмах демантовале ту информацију.
Више европских држава сада тражи од званичног Вашингтона да јасно изложи своје планове.
Немачки министар одбране Борис Писториус позвао је САД да изради јасну временску карту за могуће смањење трупа како би земље могле да почну са припремама.
Друге европске владе и даље се надају да ће амерички избори за Конгрес за две године, као и следећи председнички избори 2028., ослабити Трампову моћ и обновити старо савезништво са САД.
Међутим, исто вријеме страхују да би припреме за најгори сценарио могао да постане самоиспуњујуће пророчанство које ће додатно да убрза процесе које још увек желе да избегну, наводе европски званичници.
„Да цитирам бившег њемачког канцелара Ота фон Бизмарка: „Не чиниш самоубиство зато што се бојиш смрти“, рекао је летонски министар одбране Андрис Спридс на конференцији у Паризу овог месеца.
Није први пут да америчка администрација разматра смањење војног присуства у Европи како би се фокусирала на Азију. Током мандата Барака Обаме, САД је почео радити на том циљу, али се амерички председник предомислио и додатно појачао број војника у Европи, након што је руски председник Владимир Путин 2014. године анектирао Крим.
У случају америчког повлачења прва на удару је Пољска као и балтичке државе, сматра Бен Харис, истраживач у Већу за спољне односе, и додаје да би европска безбедност у целини била нарушена.
„Деломично повлачење веројатно би почело са америчким војницима распоређенима после фебруара 2022. године када је Русија напала Украјину, што је рађено у склопу НАТО програма јачања војног присуства,“ рекао је Харис.
Трампу не треба сагласност Конгреса да смањи број неких снага у Европи, објаснио је Харис и додаје је прошли пут овај Трампов план пропао јер му је било прескупо да повлачи војску.
Припремила А.Ђ.
