13.05.2026 Скопље
Шпански министар спољних послова Хосе Мануел Албарез поново је отворио питање формирања заједничке европске војске, оценивши да Европска унија мора да ојача сопствени одбрамбени суверенитет и смањи зависност од одлука Вашингтона.
Албарез је, уочи састанка шефова дипломатија ЕУ у Бриселу, поручио да европске државе не могу сваког јутра да се буде са питањем шта ће САД следеће урадити, нагласивши да грађани Европе заслужују боље. Према његовим речима, садашња међународна ситуација показује да ЕУ мора да има сопствене механизме одвраћања и јединственије одбрамбене капацитете.
Шпански министар је истакао да такав приступ не значи напуштање НАТО-а, већ потребу да Европа унутар трансатлантског савеза буде способнија и самосталнија. Он је навео да јачање европске војне моћи не би ослабило Алијансу, као што ни јачање америчке војске, како је рекао, нико не тумачи као слабљење НАТО-а.
„Потребна нам је војска, заједнички одбрамбени капацитет”, рекао је Албарез, додајући да Европа мора да обнови ефекат одвраћања који је деценијама био једна од кључних улога НАТО-а. Он је оценио да је суштина колективне безбедности у томе да потенцијални противник не пожели да провери да ли би се савезници заиста активирали у случају кризе.
Албарез је сличан став износио и раније ове године, када је говорио да ЕУ најпре треба да изгради „коалицију воље” у области безбедности, затим да интегрише одбрамбену индустрију, а тек потом да се креће ка европској војсци. Он је тада оценио да би заједнички приступ био ефикаснији од садашњег модела у којем 27 држава чланица одвојено развија своје националне одбрамбене системе.
Расправа о европској војсци поново је добила на значају због рата у Украјини, тензија на Блиском истоку и све израженијих сумњи у предвидљивост америчке политике према савезницима. Европска комисија је у оквиру плана „Readiness 2030” најавила јачање одбрамбених инвестиција и заједничке набавке, док је НАТО навео да су све чланице 2025. достигле или премашиле ранији циљ од најмање два одсто БДП-а за одбрану.
Подаци Стокхолмског института за истраживање мира показују да је војна потрошња у Европи 2025. порасла за 14 одсто, а да је Шпанија повећала војну потрошњу за 50 одсто, чиме је први пут од 1994. премашила ниво од два одсто БДП-а.
Идеја о европској војсци није нова, али је деценијама остајала политички спорна због различитих националних интереса, питања командовања и односа са НАТО-ом. Нови иступ шпанског министра показује да део европских влада сада настоји да ту расправу врати у центар агенде, представљајући је не као замену за НАТО, већ као начин да Европа добије већу тежину у сопственој безбедности.
Припремила А.Ђ.
