19.02.2026 Скопље
Серија прошлогодишњих инцидената, од упада наводно руских дронова у ваздушни простор Пољске до затварања аеродрома у Данској због неидентификованих летелица, приморала је Брисел да реагује. Као одговор, Европска комисија је ове недеље представила је акциони план за откривање и сузбијање злонамерних дронова.
„То је усмерено на јачање наше спремности, унапређење капацитета за детекцију, као и на интензивирање заједничких одговора и подизање нивоа одбрамбене приправности”, изјавила је Хена Виркунен, европска комесарка задужена за технологију и безбедност.
Како је објаснила, један од кључних приоритета јесте успостављање „јединственог система приказа ваздушне ситуације”, који би интегрисао све податке у једном командном центру, како би се лакше разликовали непријатељски дронови од оних који имају дозволу за лет. Због тога је планирано коришћење 5Г мреже, која омогућава прецизно праћење летећих објеката у реалном времену.
Важан сегмент плана односи се и на сарадњу са државама чланицама ЕУ у циљу повећања инвестиција, набавки и развоја капацитета у области дронова, укључујући подршку стартаповима и оснивање индустријског форума ради разговора о повећању производње. Истовремено, унија намерава да продуби сарадњу са Украјином, чија је војска на терену стекла драгоцено искуство о употреби, али и обарању супарничких беспилотних летелица.
„Сарадња са Кијевом биће централна у овом акционом плану”, поручила је Виркуненова.
Нови предлог, међутим, не користи кованицу „зид против дронова”, идеју коју је главно извршно тело Европске уније изнело у октобру прошле године.
„Израз ’зид против дронова’ сада смо заменили појмом ’Европска иницијатива за одбрану од дронова, јер је можда термин зид стварао погрешан утисак, као да је реч о некој врсти физичког бедема”, објаснила је Виркуненова, иако комесар за одбрану Андријус Кубилијус и даље користи стари термин.
Како је саопштила ЕК, из бриселске касе за ову годину намењено је 400 милиона евра државама чланицама за набавку дронова и противдрон технологија. Логика је проста: у потенцијалном ширем сукобу пресретати јефтине беспилотне летелице скупим рекетама или подизањем авионима попут Ф-16 или Ф-35 економски није исплативо. Ипак, за сада је пројекат приступачна алтернатива само на папиру. Балтичке компаније које раде на развијању дронова још раније су признале тежину задатка, односно како потпуно обезбедити стотине километара граница са Русијом од потенцијалних упада дронова.
„Пројекат оваквих размера, на пример, захтевао би постављање десетина хиљада сензора дуж наших линија. Али проблем није у самој производњи те опреме, јер је то изводљиво, већ како делити и интегрисати све информације између свих укључених система”, навео је Лет Рауно Лембер, главни оперативни директор компаније „Marduk Technologies”.
Он свакако није једини који не дели оптимизам Европске комисије. Предложени систем за заштиту од дронова је идеја која је предалеко од реализације, сматра румунски министар обране Раду Мирута.
„Ми немамо такав зид. Пољска нема зид, нити га имају нордијске земље. Зид где неко као у компјутерској игрици подигне завесу кроз коју апсолутно ништа не пролази, јесте утопија”, изјавио је Мирута за портал „Диги24”.
Са друге стране, према речима европског комесара за унутрашње послове и миграције Магнуса Брунера, није реч само о безбедности.
„Иновације и технологија у области дронова развијају се изузетном брзином. Комерцијалне беспилотне летелице већ сада могу да носе терет од 15 килограма и да прелете стотине километара”, рекао је он. Зато, како је додао, потребно је бити у самом врху у том сектору ако Стари континент и жели да остане конкурентан.
Припремила А.Ђ.
