12.06.2026 Скопље
Реформа имиграционе и азилне политике, која данас ступа на снагу широм Европске уније, уследила је након деценије рада на новим мерама, а земље ЕУ нашле су се под притиском крајње десничарских националистичких странака по том питању.
Споразум на нивоу ЕУ уводи строже граничне контроле, бржу обраду предмета, проширене дигиталне алате за праћење захтева за азил, као и повећање броја депортација, наводи агенција. Договор је усвојен 2024. године, са двогодишњим периодом примене.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен описала је пакт као “фер и чврст“, додајући да ће донети „безбедније спољне границе, солидарност између држава чланица и ефикасније процедуре за азил и повратак“.
То је примарни колективни одговор ЕУ на захтеве за променама који су били појачани у деценији од 2015. године, када је више од милион људи стигло у Европу тражећи азил, углавном Сиријаца који су бежали од грађанског рата и пешице прелазили континент.
Ниво спремности за промене, међутим, варира међу 27 држава чланица ЕУ, што је довело до извесне сумње у то колико брзо ће реорганизација ступити на снагу и колико ће бити ефикасна.
„Морамо да схватимо да скоро ниједна држава чланица није 100 одсто спремна, а то је разочаравајуће јер нисмо почели од нуле“, рекла је немачка посланица левог центра у ЕУ, Биргит Зипел.
Државе чланице се и даље боре да уведу сложена нова правила, чак и док заузимају оштар став о миграцији, што ће вероватно бити кључни елемент предизборних кампања у Француској, Грчкој, Италији, Пољској и Шпанији током следеће године.
„Политички центар гравитације се већ значајно померио удесно током последње деценије“, рекао је представник Центра за мешовите миграције (ММЦ), Роберто Форин.
Он је додао да сваки изборни циклус ризикује да донесе нормализацију ставова који би донедавно били сматрани екстремним. Неки критичари тврде да се реформе превише ослањају на одвраћање и занемарују основне узроке миграција, укључујући сукобе, сиромаштво и политичку репресију.
Форин је напоменуо да је анкета коју је његова група спровела прошле године, обухвативши више од 4.000 миграната дуж медитеранских рута, показала да 64 одсто њих нису одвратиле политике ЕУ и појединих земаља, док је мање од једног процента рекло да су одустали од планова због политичких разлога.
Пакт уводи нови “механизам солидарности“, који захтева од држава чланица ЕУ које примају мање захтева за азил или да прихвате премештање избеглица, или да обезбеде финансијске доприносе и оперативну подршку земљама у које долази више миграната.
Критичари, међутим, кажу да пакту недостаје снажна примена, услед политичког притиска који би могао да подстакне тензије између држава.
Државе чланице желе да број долазака миграната буде низак, упркос смањењу имиграционих притисака. Подаци ЕУ показују да је број илегалних долазака опао за 26 досто током прошле године, на најнижи ниво од 2021. године, а захтеви за азил су такође у опадању.
„Очекивао бих да државе чланице учине све што могу да доласци миграната и притисак на њихове системе азила буду умањени, како би смањиле ризик да се нова правила прерано стављају на пробу“, изјавио је виши аналитичар у Европском центру за политику, Алберто Хорст Најдхарт.
Европске земље су заинтересоване за оснивање центара ван блока где се могу депортовати тражиоци азила којима је одбијен захтев, наводи агенција. Европска комисија је саопштила да подржава спровођење мера новим финансирањем и у том циљу је предложила буџет од 6,34 милијарде евра (6,8 милијарди долара) за миграције, управљање границама и унутрашњу безбедност у наредном седмогодишњем буџету.
Пакт предвиђа мере усмерене на заштиту права рањивих група, али организације за људска права и аналитичари упозоравају да нови оквир ограничава приступ азилу и слаби заштиту подносилаца захтева. Како се наводи, услед проширене употребе притвора, тражиоци азила могу да буду држани у притвору неколико месеци и може им бити ограничен приступ услугама и правима.
„Ми страхујемо да лош закон, заједно са невољношћу да се спроведу стандарди, доводи до наставка ове трке ка дну“, закључио је адвокат у грчкој непрофитној организацији за подршку избеглицама, Минос Музуракис.
Припремила А.Ђ.
