22.12.2025 Скопље
Овогодишња одлука да се Нобелова награда за мир додели венецуеланској опозиционарки Марији Корини Мачадо, према тврдњама оснивача „Викиликса” Џулијана Асанжа, отвара питање да ли су средства из Нобелове задужбине, уместо за промовисање мира, преусмерена ка олакшавању агресије, злочина против човечности и ратних злочина. Управо тим поводом Асанж је у Шведској поднео кривичну пријаву против Нобелове фондације, додавши да настоји да блокира пренос око 1,18 милиона долара које би Мачадовој требало да буду исплаћене за ово признање.
Када јој је Нобелов комитет доделио награду у октобру, образложено је да је она промовисала људска права и борила се за мирну транзицију из диктатуре у демократију. Али Асанж сматра да је тиме, „инструмент мира” претворен је „у инструмент рата”. Према његовој кривичној пријави, Мачадова подстиче и подржава „чињење међународних злочина” од стране Сједињених Америчких Држава, које врше војни притисак како би приморале председника Венецуеле Николаса Мадура да одступи са власти. Аналитичари овај тренутак описују као највеће војно распоређивање САД у Латинској Америци од Кубанске ракетне кризе, које сада премашује 15.000 маринаца, укључујући и носач авиона „Џералд Р. Форд”. Од септембра, шеф Беле куће Доналд Трамп наредио је више од 20 удара на бродове који кријумчаре дрогу у Карибима, а који су наводно повезани са Мадуром, при чему су до сада погинуле 104 особе.
„Канцеларија високог комесара Уједињених нација за људска права означила је ове америчке обалске нападе на цивилна пловила као вансудска погубљења. Главни архитекта ове агресије био је нико други до Трампов државни секретар Марко Рубио, који је номиновао Марију Корину Мачадо за Нобелову награду за мир”, истакао је Асанж.
Страх који месецима траје међу Венецуеланцима додатно је појачан када је Трамп, пре неколико дана, најавио да ће покренути „интервенцију на копну”. У том контексту, Асанж наводи да Мачадова наставља да подстиче САД да иде путем ескалације. Према његовом мишљењу, циљ је да се Америци омогући приступ највећим резервама нафте на свету, кроз приватизацију, након што актуелни председник Мадуро буде свргнут, а наследи га Мачадова.
Асанж подсећа и да њен избор за Нобела није прошао без контроверзи, јер је наишао на критике због њене отворене подршке Израелу током, како наводи, геноцидног рата у Гази, укључујући и телефонски разговор који је имала са израелским премијером Бенјамином Нетанјахуом. Она је том приликом обећала да ће, уколико дође на власт, преместити амбасаду Венецуеле у Израелу у Јерусалим.
Стога, према мишљењу оснивача „Викиликса”, Мачадову то „категорички искључује” из разматрања за награду, јер крши критеријуме утврђене у тестаменту њеног оснивача, шведског проналазача и индустријалца Алфреда Нобела.
„Документ из 1895. године изричито налаже да се награда за мир додели особи која је током претходне године ’донела највећу корист човечанству’ чинећи ’највише или најбоље на плану братства међу народима’”, рекао је Асанж, који је лане ослобођен из британског затвора „Белмарш” у оквиру споразума о признању кривице, након година проведених у притвору због објављивања стотина хиљада поверљивих докумената Владе САД.
И то нису једине афере у вези са овогодишњом „иконом светског пацифизма”. Нобелов институт раније је започео истрагу, која још није завршена, због могућег цурења информација о именима добитника овогодишње награде за мир. Разлог за покретање истраге био је нагли пораст онлајн клађења на Марију Корину Мачадо неколико сати пре него што је званично саопштено име лауреата. На „Полимаркету”, једном од највећих светских тржишта за клађење, шансе за њену победу до дана објаве биле су свега 3,7 одсто, да би одједном необјашњиво скочиле на 31,5 одсто.
Према писању „Фајненшел тајмса”, од укупно 338 кандидата – 244 појединца и 94 организације, међу њима су били председник САД Доналд Трамп, шведска активисткиња Грета Тунберг, Светска здравствена организација и генерални секретар УН Антонио Гутерес, ни медији ни стручњаци нису сврставали Мачадову у ужи круг фаворита.
Припремила А.Ђ.
