18.09.2024 Скопље
Сваке године до 2040. радна снага у Европској унији смањиваће се за два милиона људи, па је зато потребно ослонити се на продуктивност како би се убрзао привредни раст. То, између осталог, пише у новом извештају ЕУ о конкурентности, због чега се све више намеће и питање у каквој су вези осипање радне снаге из Србије и продуктивност њене привреде.
Према најновијем истраживању „Пулс српске ХР заједнице”, највећи изазов за наше компаније и даље је како привући и задржати запослене. Испитивање обухвата различите индустрије, као што су производња, ауто-индустрија, продаја, ФМЦГ (роба широке потрошње), банкарство и осигурање.
„Највише изазова са задржавањем запослених имају фирме из области логистике, превоза робе и путника (71 проценат). С привлачењем кандидата највише проблема имају компаније из области ФМЦГ (роба широке потрошње – 58 одсто) и производње (55 одсто). У ауто-индустрији имамо натпросечне вредности за организационе и изазове у вези са праћењем бенефита“, набраја Милош Турински из „Инфостуда”.
Да је питање повећања продуктивности, односно конкурентности привреде врло комплексно, сматра и проф. др Владимир Гречић, експерт за миграције.
„Продуктивност заправо значи како са мање радника остварити већи обим производње. То је тешко, ако се гледа само са аспекта радне снаге, без обзира на квалификације радника. Јер продуктивност зависи од могућности саме земље, од улагања капитала, техничког унапређења фирми. Постиже се и унапређењем организације посла, улагањем у нове машине и средства за производњу“, наводи проф. Гречић.
Радници углавном иду тамо где су већа примања и веће могућности, али је зарада само један од приручних фактора, јер су битни и услови за рад.
„Ипак, конкурентност могу да повећају најталентованији, врхунски стручњаци. Дакле, није битан само ниво школовања, већ и способност, обученост и креативност радне снаге“, истиче проф. Гречић, додајући да ти креативни људи бирају не само плату већ и где имају услове за напредак, а тај напредак је у вези са остваривањем њихових потенцијала.
„Дакле, свако ко има добру идеју добија и шансу да је оствари, а то све заједно води већој продуктивности“, додаје он.
Намеће се питање како онда привреда може да рачуна на повећање продуктивности, ако из Србије одлазе најталентованији, што је чест случај.
„Мора да се улаже у кадрове, почевши од школства. Ми смо занемаривали квалификовану радну снагу, али нам у последње време одлази и средња класа“, истиче он и подвлачи да повратак талената на домаћа тржишта често представља велики изазов јер се повратници суочавају с крупним тешкоћама, као што су корупција, бирократија и нефлексибилна тржишта рада.
„Да би се постигао већи ниво раста, императив је укључити исељенике у развојни план земље коришћењем дознака знања које они пружају. За разлику од новчаних, дознаке знања представљају проток идеја, менторства и стручности у матичне земље. По дефиницији, продуктивност подразумева резултат рада једног радника, а што је већи тај резултат, и продуктивност се повећава“, каже наш саговорник.
Како сматра Зоран Ристић, саветник за економска питања у УГС „Независност”, она се повећава када радници раде више, боље и квалитетније.
„Овај извештај ЕУ делује као да се и од Србије очекује да се конкурентност побољшава захваљујући томе што ће се радници исцрпљивати још више, односно да постојећи број људи ради више или да се ради више чак и у ситуацији смањења броја запослених“, наводи он и подсећа да је Србија од почетка транзиције имала константан раст продуктивности рада.
„Ипак, уз то иде и све веће оптерећење постојеће радне снаге, а то је оно с чиме се синдикати не слажу. Имамо, рецимо, велики број људи који ради прековремено, а имали смо и проблеме с евиденцијом прековременог рада“, истиче Ристић.
Ипак, извори продуктивности нису само повезани с радном снагом, већ су и у вези с технологијом која се користи, улагањем у амбијент, средства, окружење…
„Тај други сегмент раста продуктивности није довољно препознат код нас. И даље се сматра да радници могу још више да се искористе, тако да је то кључни разлог зашто многи наши људи размишљају о одласку у иностранство. Многи нису отишли само због ниских зарада већ и због лошијих услова рада и великог оптерећења на послу, прековремених сати… Сва та оптерећења радне снаге која иду наруку продуктивности привреде имаће као резултат само још већи одлазак људи с ових простора“, објашњава Ристић.
Припремила А.Ђ.
