25.11.2024 Скопље
У београдским супермакетима, али и на пијацама широм Србије, јабуке су, у зависности од сорте и квалитета, коштале последњих дана од 100 до 150 динара, док је последња забележена цена лимуна у радњама једног од највећих трговаца била 129 динара.
Овај лимун тренутно у раду стиже углавном из Турске.
Агенција Рина је недавно објавила свједочење воћара који кажу да је производња јабуке постала изузетно скуп посљедњих година, трошкови су из године у годину расли, тако да је за неке производње постала неисплатива. Један од саговорника те агенције истакао је да произвођаче деморалише и то што је откуп јабуке остао исти као пре 10 година.
Према речима саговорника добро упућеног у стање на тржишту воћа, цене јабука остају релативно мале у откупу, иако је познато да је овогодишњи род драстично смањен због временских неприлика, по неким проценама и за трећину. Истовремено и цене лимуна на светском тржишту су ове године у паду. Евростат је још у јулу ове године објавио да је свеже воће у првом кварталу било скупље за 20 одсто у односу на исти период 2023. али да је забележен нагли пад цене лимуна и лимете од 44 одсто.
У српским радњама у септембру и октобру лимун је био знатно скупљи, са ценом и до 330 динара за килограм. Почетком октобра највећа цена лимуна у радњама у Врању била је 310 динара, док су Новосађани, речима, имали прилике да га купују за 200 динара.
Иначе, цена лимуна је последњих година врло променљива. Велики скок цијена глобално се догодио у вријеме пандемије ковида, па је 2020. године просјечна цијена лимуна на европском тржишту порасла за више од 50 одсто, па су га потрошачи у појединим државама плаћали и до 2,3 долара по килограму. Овакво повећање цијена изазвало је грозничаву потражњу за овим воћем и широм Европе.
Због раста тражње и подмиривања сопственог тржишта, Турска је у једном тренутку чак и забранила извоз, па су се европски добављачи преусмјерили на набавке из Аргентине. Већ наредне године више није постојала толика тражња као током првог таласа корона вируса и цене су се стабилизовале, уз предвиђања аналитичара да у блиској будућности тешко могу да порасту до тог нивоа.
Према анализи специјализованог портала „Истфрут” у Шпанији, која је уз Турску један од главних добављача лимуна за европско тржиште, ситуација је у том сектору тада била критична због ниског тражње за овим воћем, делом и због дуготрајних затварања кафића и ресторана у Европи.
Подаци из Шпаније су показивали да је око 40 одсто тражења чинио угоститељски сектор. Цијене су пале испод цене произвођача, а шпански узгајивачи нерадо су брали лимун јер им трошкови производње и бербе нису били покривени.
Припремила А.Ђ.
