22.05.2026 Скопље
Нова иницијатива пет земаља чланица ЕУ отвара простор за другачији приступ проширењу са Западним Балканом: постепено укључивање у делове европског система чак и пре пуноправног чланства.
Предлог, који подржавају Аустрија, Чешка, Италија, Словачка и Словенија, не мења формални оквир проширења. Земље кандидати би и даље морале да испуне услове, ускладе се са европским законодавством и напредују кроз процес преговора. Али суштинска разлика је у томе што би неке од користи могле доћи раније – по секторима, по областима, по нивоу спремности.
Према поверљивом документу који је добио Euractiv, идеја је да постепена интеграција не буде изузетак, већ систематски приступ. То значи да би земље Западног Балкана, ако испуне одређене услове, могле корак по корак да добију приступ европским програмима и деловима јединственог тржишта.
У документу су наведене области као што су транспорт, енергетика, дигитално тржиште и политике за критичне сировине.
Политички аналитичар Андреја Стојковски из Преспанског института каже да би предлог за постепено укључивање земаља Западног Балкана у јединствено тржиште ЕУ могао бити озбиљан подстицај за реформе ако створи видљиве користи чак и пре формалног чланства.
– Последњих година у региону постоји осећај да је процес европских интеграција политички спор и често непредвидив, тако да сваки модел који доноси конкретне економске, инфраструктурне или институционалне користи може вратити поверење у европску перспективу. Али истовремено, постоји реалан ризик да се постепена интеграција претвори у трајну алтернативу, а не у прелазну фазу ка пуноправном чланству. Стога је важно да се такве иницијативе не посматрају као замена за проширење, већ као инструмент за убрзавање усклађивања и припреме земаља кандидата за будуће чланство. За ЕУ, овај приступ је начин да се продуби интеграција са регионом без одмахг отварања свих институционалних питања везаних за пуноправно чланство. За земље Западног Балкана, међутим, најважније је да постепена интеграција остане јасно повезана са кредибилном и на заслугама заснованом перспективом за чланство – објашњава Стојковски.
На питање шта би такав модел конкретно значио за Македонију у секторима као што су транспорт, енергетика и дигитално тржиште, и које реалне користи грађани и економија могу очекивати чак и пре чланства, Стојковски истиче да би ефекти били велики.
– У транспорту би то значило бољу интеграцију у европске транспортне коридоре, лакши проток робе и услуга, смањење административних баријера и бољи приступ европским инфраструктурним фондовима. То би директно утицало на конкурентност македонске економије. У енергетици, постепено укључивање у европско тржиште могло би донети већу енергетску безбедност, бољу повезаност са регионалним и европским енергетским системима, као и већа улагања у обновљиве изворе енергије и зелену транзицију. На дигиталном тржишту, грађани би најдиректније могли да осете користи кроз бољу дигиталну повезаност, постепено смањење трошкова роминга, усклађивање са европским дигиталним стандардима и отварање нових могућности за домаћи ИТ сектор и стартапове – каже Стојковски.
Међутим, додаје, ове користи ће зависити од капацитета државе да спроведе реформе, обезбеди правну сигурност и изгради функционалне институције.
– Зато постепено укључивање у Јединствено тржиште треба посматрати као прилику за убрзање европеизације државе и економије, а не као коначну замену за пуноправно чланство у Европској унији – каже Стојковски.
Политички аналитичар Синиша Пекевски, у интервјуу за „Слободен печат“, оцењује да је овакав начин понашања ЕУ само начин да се снађу и покажу да раде на томе да све земље Западног Балкана уђу у ЕУ, иако неће бити пријема нових чланица у ЕУ док се она не реформише, а тај процес је спор и захтева време.
– Да бисмо направили реформе, не треба нам нико да нас притиска или да нам даје могућности, већ ми сами треба да се реформишемо како бисмо земљу повели у правом смеру и за развој државе у правом смеру. Са 0% поверења у правосуђе и партијском пристрасношћу државе на сваком нивоу, нема напретка, шта год ЕУ захтевала од нас за реформе – истиче Пекевски.
У теорији, додаје он, реформе и зближавање требало би да омогуће развој Македоније, али у пракси ће то значити још већу емиграцију и економско заостајање Македоније.
– И то се неће десити због улагања у иновације, већ због улагања у бетон и само бетон – закључује Пекевски.
Припремила А.Ђ.
