22.05.2026 Скопље
У Србији терапију хормоном раста прима око 2.500 деце, који осим што подстиче раст костију утиче на метаболизам и имунолошке функције, као и правилан рад срца. Очекује се да дете порасте четири до пет центиметара годишње, а уколико се примети успоравање раста, неопходно је потражити савет ендокринолога, упозоравају из Удружења „Хораст”.
Поремећаји раста код деце у Србији често се откривају касно, иако се први знаци могу уочити већ у раном узрасту. Стручњаци упозоравају да се чак 85 одсто раста дешава пре пубертета, док пубертет доноси свега око 15 одсто, због чега правовремена дијагностика и терапија хормоном раста могу значајно утицати на коначан исход.
Веома је важно да се редовно прати линеарни раст деце, а родитељи то могу да раде и у кућним условима, једноставним мерењем висине и обележавањем на вратима. Посебну пажњу треба обратити на то како дете напредује у односу на вршњаке, али и да ли редовно мења величину гардеробе, јер и то може бити показатељ да ли се раст одвија очекиваном брзином.
У сусрет упису деце у први разред, Национално удружење особа са недостатком хормона раста и ниским растом „Хораст” кроз кампању „Кад порастем…” скреће пажњу на значај редовног праћења раста код најмлађих. Овај период, када се деца прегледају у склопу систематског прегледа, представља важну прилику да се на време уоче евентуална одступања у расту и развоју.
„Период уписа деце у први разред је идеална прилика да се скрене пажња на значај праћења раста, јер се тада код великог броја деце први пут у оквиру систематског прегледа мери висина након дужег времена. Управо у том узрасту могу да се уоче одступања која су раније пролазила непримећено. Зато апелујемо на родитеље да обрате пажњу на то колико њихово дете расте, али и да не игноришу сигнале као што је спорије мењање гардеробе. Рано препознавање проблема је кључно, јер омогућава правовремену дијагностику и веће шансе да терапија да добре резултате“, поручује Олга Давидовић, председница Удружења „Хораст”.
Милица Матић из Београда је мајка двоје деце која су примала хормон раста, син који сада има 18 година терапију је завршио пре неколико месеци, док ћерка од 14 година и даље прима терапију.
„Код сина је проблем откривен прилично случајно. Рођен је превремено и одувек је био ситнији, али смо то приписивали томе. Тек када је због бола у руци кренуо на прегледе, једна медицинска сестра нас је питала да ли смо обратили пажњу на његов раст. Тада смо схватили да ипак треба да проверимо. На прегледу је први пут отворено рекао колико га то погађа, да се осећа лоше јер је низак и да га друга деца задиркују. То је био тренутак када смо схватили колико је проблем озбиљан. Након тестирања, установљен је дефицит хормона раста и одмах је започета терапија. Важно ми је да нагласим да није имао никакве нуспојаве, нормално је живео, развијао се и растао. Током терапије порастао је више од 40 центиметара“, прича Милица.
Код ћерке, међутим, ситуација је била другачија. Она је у почетку нормално расла, али је касније дошло до наглог гојења и успоравања раста.
„На препоруку лекара кренули смо у испитивања, па је на крају и код ње потврђен проблем и уведена терапија. Прва година терапије дала је одличне резултате, порасла је више од 10 центиметара. Из мог искуства, најважније је да родитељи прате дете и верују својој интуицији. Ако дете расте мање од пет центиметара годишње, треба се обратити лекару и тражити упут за ендокринолога. Ми смо код куће редовно мерили висину, обичним обележавањем на вратима и пратили напредак. Постоје и апликације које могу помоћи, али најважније је посматрати дете у целини. Нажалост, често се дешава да родитељи одустану јер наилазе на обесхрабрујуће реакције. Мој савет је да не одустају. О овоме се недовољно говори, а проблем је чешћи него што мислимо. Рано откривање је кључно, јер терапија даје најбоље резултате када се започне на време“, саветује Милица Матић.
Раст је најбољи показатељ здравственог стања и ухрањености детета. Низак раст није само естетско питање, већ може бити и знак озбиљнијих здравствених проблема. Посебна пажња се посвећује недостатку хормона раста код деце, јер последице овог стања могу бити далекосежне – од поремећаја развоја костију и мишића, преко утицаја на метаболизам и имунолошке функције, па све до потенцијалних кардиоваскуларних проблема. Нажалост, у пракси се и даље дешава да се поремећај раста открива касно. Данас, систематски прегледи у домовима здравља нису свеобухватни као раније, па зато постоје велики размаци између мерења и застој у расту се примећује у каснијем школском узрасту. Због тога су акције раног мерења деце по школама посебно значајне.
„Када се посумња на поремећај раста, дијагностика се спроводи постепено и у неколико фаза. Најпре се раде основне лабораторијске анализе како би се искључили најчешћи узроци ниског раста, попут поремећаја функције штитасте жлезде или целијакије. Уколико се ови узроци искључе, приступа се додатним испитивањима, односно динамским тестовима којима се процењује секреција хормона раста. Тек када се на основу тих тестова потврди недостатак хормона раста, може се поставити дијагноза недостатка хормона раста и разматрати увођење терапије. Терапија хормоном раста примењује се искључиво код јасно дефинисаних индикација и спроводи се под надзором педијатријског ендокринолога. Најчешће се даје свакодневно, поткожним инјекцијама у вечерњим сатима, јер се хормон раста физиолошки највише лучи током ноћи. Током лечења неопходне су редовне контроле, на којима се прати брзина раста, хормонски статус и коштана зрелост, како би се проценио ефекат терапије и по потреби прилагодила доза“, истиче др Сања Панић Зарић, педијатар одељења ендокринологије у Институту за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић”.
Лечење траје годинама и, појашњава докторка, док дете има задовољавајући прираст у телесној висини. Управо зато је важно да се дијагноза постави на време, јер раније започињање терапије омогућава дужи период деловања и боље крајње резултате у расту детета. Циљна висина детета процењује се на основу висине родитеља и представља оквир очекиваног раста, иако на коначну висину могу утицати и други генетски фактори.
Припремила А.Ђ.
