23.02.2024 Скопље
Десет факултета Универзитета у Београду најавило је повећање учешћа за самофинансирајуће студенте од наредне академске године. Можда није коначан број, јер се још чека одлука још два факултета – Математичког и ФПН-а. Преосталих 19 факултета одлучило је да не мења цене.
Треба напоменути да је реч о партиципацији за самофинансирајуће студенте, док за буџетске студенте трошкове студирања плаћа држава.
У Ректорату Универзитета у Београду кажу да не желе да саопштавају који факултети повећавају школарину, док не обједине податке за све факултете који су у њиховом саставу (31).
Школарине ће бити усклађене у шумарству, образовању наставника, економији, ФОН-у, ветерини, ЕТФ-у, рударству и геологији, ФАСПЕР-у. Потврде су добили и од декана тих факултета.
Ветеринарски факултет повећао је школарину са 120.000 динара (1.024 евра) на 138.000 динара (1.178 евра), а нове цене правдају инфлацијом и чињеницом да нису кориговане од 2011. године.
Продекан за наставу Факултета ветеринарске медицине проф. Јаков Нишавић је навео да Ветеринарски факултет води рачуна о материјалном стању студената, а онима који живе без једног или оба родитеља, који су лошег материјалног стања, умањује школарину или их потпуно ослобађа плаћања.
„Ове године смо имали више од 100 ученика који су на неки начин били ослобођени дела или у потпуности. Уредбом је дефинисано да се школарина умањује у случају смрти родитеља или ако је студент у лошијој материјалној ситуацији“, објашњава он.
Нове школарине не односе се само на бруцоше, већ и на самофинансирајуће студенте који су на другој, трећој и четвртој години студија.
Електротехнички факултет повећао је школарину са 126.000 (1.075 евра) на 144.000 динара (1.229 евра), што је око 15 одсто, али само за Департман за електротехнику и рачунаре. За други смер, Софтверски инжењеринг, школарина је остала иста и износи 282.000 динара (2.406 евра).
Продекан за наставу на ЕТФ-у проф. Јелена Ћертић каже да су учешће на мастер студијама повећали за 15 одсто.
Шумарски факултет од 1. октобра има нови ценовник за самофинансирајуће студенте. Повисили су школарину са досадашњих 72.000 (614 евра) на 80.000 динара (683 евра). Факултет је одлучио да коригује цене за 2,7 одсто, односно да школарину са 108.000 динара (922 евра) повећа на 111.000 динара (947 евра).
На Економском факултету биће веће цене. До сада су се школарине кретале од 106.212 (906 евра) до 139.754 динара (1.1920 евра), у зависности од студијског програма, док ће сада коштати између 112.479 динара (960 евра) и 147,99 динара (1.263 евра).
Факултет организационих наука објавио је нови ценовник.
„Цена школарине биће повећана за 7,6 одсто, односно са 159.000 динара (1.356 евра) на 171.000 динара (1.458 евра), што је мање од индекса раста цена малопродајних услуга у области образовања. Факултет организационих наука предложио је 8,5 одсто већу уписну квоту на терет буџета, предложено је да се упише 500 буџетских студената, до сада их је било 460”, рекли су са Факултета организационих наука.
Рударско-геолошки факултет је такође ускладио школарину са 66.000 динара (563 евра) на 76.000 динара (648 евра). ФАСПЕР академици се такође суочавају са вишим школаринама.
„Школарина за основне академске студије повећана је за 9.000 динара (76 евра) – за упис у академску 2024/25. годину износиће 93.000 динара (793 евра), уместо досадашњих 84.000 динара (716 евра). Висина школарине се није мењала од 2016. године“, рекао је декан ФАСПЕР-а проф. др Лука Мијатовић.
Ових дана очекује се да универзитети у Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, затим Универзитет у Приштини и Државни универзитет у Новом Пазару објаве који факултети мењају школарине.
Приредила А.Ѓ.
