04.12.2025 Скопље
Британски недељник The Economist представио је своју традиционалну, педесету по реду „криптовану“ насловну страну под називом „The World in 2026“, која је и овога пута изазвала велику пажњу због симболике и вишеслојних порука. Ове корице дуго се тумаче као комбинација аналитичког предвиђања, глобалних трендова и геополитичких асоцијација које уређивачки тим користи да нагласи кључне тачке анксиозне будућности.
Уместо класичних визуелних мотива, глобус је овога пута представљен као фудбалска лопта коју играч шаље у непознато – порука да свет улази у годину великих неизвесности, у којој ће, како лист наводи, значајан утицај имати политике америчког председника Доналда Трампа. У пракси, The Economist сугерише да ће 2026. бити година у којој „постаје јасно куда свет иде“.
Глобалне тензије као централни мотив
Насловница је претрпана војним и безбедносним симболима: дроновима, перископима, ракетама, експлозијама и подводним инструментима. Порука је јасна – чак и ако се локални прекиди ватре одрже, глобалне кризе ће се наставити. Указује се и на наставак трговинских сукоба, симболизован нападом на контејнерски брод.
Лист посебно наглашава да се граница између рата и мира замагљује, уз ширење тензија на нове домене: Арктик, свемир, морско дно и сајбер простор. Док су некада САД амбициозно говориле о „доминацији у космосу“, сада се истиче реалност – развој оружаних система у орбити и могућност удара са сателита.
Нуклеарно питање и геополитичке линије окршаја
Илустроване ракете подсећају на истек рокова за нови споразум о стратешком нуклеарном оружју (Нови СТАРТ), који је формално потписан 5. фебруара, али чија је будућност неизвесна. The Economist упозорава да одсуство ограничења може поново гурнути свет у спиралу нуклеарне трке.
Поред Трампа, на корицама су приказани и Владимир Путин, Си Ђинпинг, Виктор Орбан, Нарендра Моди и Ђорђа Мелони. Они седе између укрштених мачева, док чекић удара у гонг – метафора за планету која улази у период конфронтација.
Посебно је илустративан положај украјинског председника Володимира Зеленског, нацртаног на периферији композиције, са облаком експлозије испод себе – визуелни знак да ће његов политички положај, како тумачи The Economist, бити све неизвеснији.
Америка између годишњице независности и унутрашњих притисака
На врху се налази торта поводом 250 година од Декларације о независности САД — годишњице коју је Трамп најавио као догађај без преседана. Изнад торте приказана је плава стиснута песница, добро познат симбол политичких покрета и обојених револуција.
Међутим, песница је овога пута окована лисицама – визуелна порука да садашњи амерички председник неће дозволити унутрашње поремећаје тог типа. Реч је о симболичкој интерпретацији америчке политичке поларизације, у којој The Economist види потенцијалне изворе нових турбуленција у 2026.
Насловна страна најављује лансирање мисије Artemis II, прве са посадом, планиране за фебруар 2026. Ракета је у цртежу представљена као симбол повратка човека на Месец.
Поред тога, појављује се и древна грчка трирема – референца на Ноланов филм „Одисеја“, чија премијера је планирана за лето 2026.
На корицама се налазе и шприцеви, који упућују на „Олимпијске игре на стероидима“ у Лас Вегасу, заказане за 2026. годину. То такмичење без допинг контроле већ је изазвало бројне полемике.
Испод тих симбола налази се коцка леда која се топи – подсећање на климатску кризу, посебно на четвороструко убрзано загревање Арктика. Таблете су референца на експлозију потражње за лековима на бази семаглутида, чији патенти истичу 2026. и најављују долазак јефтинијих алтернатива на тржиште.
Вештачка интелигенција: човек играч или човек фигура?
Један од најмрачнијих симбола је мозак повезан са гејмпедом. То је визуелно питање о улози човека у ери експанзије вештачке интелигенције: да ли управљамо технологијом, или она постепено преузима улогу субјекта?
The Economist упозорава: ако не контролишемо овај „даљински управљач“, можемо се пробудити као фигуре у туђој игри.
Док Европа иде ка оштријој конфронтацији са Русијом, The Economist истиче да ће САД, под Трамповим вођством, функционисати по другачијој логици – не нужно блиској Москви, али свакако одмакнутој од европских глобалистичких токова. Та линија раздвајања, која пролази кроз НАТО, ЕУ и трансатлантске односе, биће један од централних мотивa светске политике у години која долази.
Припремила А.Ђ.
