14.05.2026 Скопље
Чак 48 посто хрватских грађана повремено или често намерно избегава вести, док осам посто вести уопште и не прати, резултати су истраживања Агенције за медије (АЕМ).
Према данас објављеним резултатима на прес конференцији „Демократија у доба ТикТока и избегавања вести„, директор Агенције за медије Јосип Поповац истакао је потребу медијске и законодавне регулације у доба све јачег ширења и конзумирања вести, али и дезинформација на друштвеним мрежама уз истовремено смањивање значаја традиционалних медија и појачаног тренда избегавања вести код крајњих корисника – грађана .
„У фрагментарном мрежном друштву у којем данас живимо морамо, а то је наше регулаторно питање, осигурати минимум заједничке стварности. Морамо платформе натерати на то да одређени део садржаја мора бити у понуди наше заједничке стварности‘‘, казао је Поповац додавши да то помаже друштвеној кохезији и заштити демократских вредности.
Заменик директора АЕМ-а Роберт Томљеновић нагласио је значај конференције и расправе о томе на који се начин друштво и заједница информише.
„Живимо у јако сложено доба у којем алгоритми одређују како ћемо се и о чему информисати, а у којем друштвене мреже разламају наш заједнички јавни простор на хиљаде паралелних светова, свакоме од нас нудећи његову персонализовану слику света, а истовремено све се више грађана активно и глобално избегава информисати‘‘, казао је Томљеновић.
Државни секретар у Министарству културе и медија Крешимир Партл нагласио је да се конференција одржава у склопу пројекта који је финансиран из Националног плана опоравка и отпорности (НПОО) који укључује и успоставу мреже фацт-ћецкера и јавну објава података о финансирању медија.
„Покушавамо вратити релевантност медијима уз улагање у професионално новинарство“, казао је Партл.
Резултате истраживања о медијским навикама хрватских грађана који откривају и да готово 60 посто испитаних никада или ретко циљано траже вести, односно да до вести у правилу дођу случајно, представили су професори Иван Бурић с Факултета хрватских студија и Маријана Грбеша с Факултета политичких знаности.
Истраживање је показало да грађани углавном избегавају вести везане уз одређене теме па их тако чак 40 посто избегава ако су везане за политику, а сваки четврти хрватски грађанин вести везане уз идеолошке или светоназорске расправе.
Истиче се и да је Генерација Зед водећа у ненамерном избегавању вести, а Генерација Ипсилон водећа је у честом и дуготрајном избегавању вести.
Испитаници су истакли да би већи број позитивних вести подстакао чешће праћење вести, што је посебно својствено млађим грађанима, припадницима генерације Зед и Ипсилон.
Истраживање је утврдило и релативно ниски ниво поверења у новинаре као професију. Просечна оцена поверења у новинаре на лествици од 1 до 5 износи 2,62. Грађани тако мање верују новинарима него научницима (оцена 3,73), но ипак нешто више него ПР-овцима (оцена 2,33).
Припремила А.Ђ.
