12.01.2026 Скопље
Да су западне политичке елите своју спољну политику темељиле на поштовању међународног јавног права, сигурно је да 2008. године не би дигле руку за такозвану независност Косова. Када су то урадили самовољнои неодговорно, не водећи рачуна о територијалном интегритету и суверенитету Србије, која је у својим пуним границама, као правни следбеник СРЈ, призната као чланица Уједињених нација, нису размишљали да би колико сутра то могло да им се врати као бумеранг. И то управо онима који су у том кршењу Повеље УН предњачили. Очигледно је да се нису обазирали на мудар савет чувеног филозофа Фридриха Хегела, који је упозорио да „Историја има тенденцију да се понавља: Први пут као трагедија, други пут као фарса.”
Пре неколико дана данска премијерка Мете Фредериксен изјавила је да би евентуални амерички напад на Гренланд значио крај НАТО-а, након што је председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп поново говорио о преузимању тог острва.
Једна за другом, државе Европске уније листом стају у одбрану садашњег статуса овог острва. Западна дипломатија као небројено пута до сада показала да има двоструке аршине – једне за Гренланд, друге за Косово и Метохију.
„Настављамо да изражавамо солидарност са Данском и Гренландом. Гренланд је аутономна територија унутар Краљевине Данске. О било каквим променама овог статуса могу да одлучују искључиво Гренланђани и Данци. Очекујемо да сви наши партнери поштују њихов суверенитет и територијални интегритет и да се придржавају својих међународних обавеза, посебно утврђених у Повељама УН и НАТО-а”, изјавила је висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Каје Калас.
Поруке из Брисела о овој теми потврђују да се тамошњи представници уопште не обазиру на чињеницу да је принцип који сада истичу дословно згажен када је реч о Србији и њеном Косову и Метохији. И до данас овај принцип газе, сваки пут када од наше земље траже да се одрекне дела своје територије, а све то подводећи под њихову верзију „нормализације односа” Београда и Приштине. Ипак, упркос подршци коју Копенхаген добија на дневном нивоу, готово је извесно да су Данци, у најновијим глобалним околностима и силом прилика, кандидовани да буду скандинавски пандан Србима. Уосталом, још пре него што је ступио на дужност, нови-стари амерички председник Доналд Трамп јавно је исказао, како се то каже, територијалне претензије према Гренланду, великом острву које унутар Краљевине Данске има аутономни статус.
А многе западне дипломате и даље бескрупулозно као и увек до сада, онда када њима одговара позивају на фундаменталне принципе међународног јавног права, пре свега на територијални интегритет држава и њихов суверенитет. И све би то имало смисла да није реч управо о државама које су, грубо кршећи међународне норме, мимо одлуке Савета безбедности Уједињених нација, бомбардовале суверену Савезну Републику Југославију. А све то су правдали измишљеним хуманитарним разлозима. Управо је то био први оружани сукоб у Европи након завршетка хладног рата – ма шта многи у НАТО и Европској унији последњих годину, покушавали да припишу другим земљама у ратним операција на истоку Европе.
Коју годину касније су, у оквиру такозваног поретка заснованог на правилима, већина држава Европске уније признала је тзв. независност Косова од Србије, отворено се оглушивши о међународно право и његове принципе суверенитета и територијалног интегритета. Тако се „поредак заснован на правилима” враћа својим ауторима и апологетама, и то са неочекиване, трансатлантске стране, која се дотад чинила као непоколебљиви редут тог поретка.
Председник Србије Александар Вучић указао је да Гренланд постаје све ближи нама додајући да је Европска унија изашла са плановима и разматра како и на који начин да одговори Трампу. „Притом, не треба да изгубимо из вида да ће Американци скоро, несумњиво, да отворе и питања правног карактера о томе зашто Данској припада Гренланд”, казао је Вучић. Иначе, Гренланд је од 13. века припадао Норвешкој, али постоји изјава норвешког министра спољних послова с почетка 19. века, да им није потребан. Тако је Гренланд преузела Данска 1814. године. У међувремену су Американци схватили да им је ова територија капија, с једне стране улаз у Америку, у Северну Америку. Онај ко је пажљиво слушао шта је председник Вучић говорио могао је да чује да је Београд знао да Американци на западној хемисфери неће дати никакву шансу да се неко побуни или да има другачије ставове. Одговарајући на питање поводом претњи председника Трампа у вези са Гренландом и реаговања Европске уније која поручује да су Трампове изјаве о анексији неприхватљиве, Вучић је рекао да се држе територијалног интегритета када су они угрожени, али не и када је Србија у питању. „Каже Данска мора се поштовати територијални интегритет. Каже Француска, каже Енглеска. Повеља УН. Стварно? Осим у случају Србије. Када је требало да се гази Србија, тад кога брига за повељу УН, кога брига за Резолуцију 1244? А данас, када су они угрожени, онда – држите се тога”, рекао је Вучић. Тако је одговорио на питање о наводима Данске да САД треба да престану са таквим претњама, Француске да је солидарна са Данском, такође и Велике Британије да пружа подршку Копенхагену и поручује Вашингтону да мора да објасни акције у Венецуели, а такође и пољског премијера Доналда Туска да Европа треба да настави да се наоружава и поручује – останимо уједињени или смо готови. Вучић је подсетио да је говорио „само сачекајте па ћете видети какво нам се чудо спрема” и да су сви говорили да ништа од тога неће да буде, а сад је отворена Пандорина кутија. Још једном је нагласио да ће Србија увек бити на страни међународног јавног права.
Преносећи детаље разговора са Мете Фредериксен на једном од самита Европске политичке заједнице, Вучић је изјавио да је питао „како очекују од нас да признамо Косово и да било шта радимо, и шта би они урадили да им се то деси са већим делом територије”. „На то нема одговора. Одговор не постоји, само кажу да је то другачије, али објашњења нема. Кажу да би Милошевић починио геноцид. И кад затражите чињенице за то, кажу да треба гледати у будућност уместо враћања у прошлост”, рекао је председник.
Утркивање многих западних дипломата у позивању на међународно јавно право само када то њима одговара могло се видети и по питању рата у Украјини. Дословно сви западни центри моћи су тражили да се поштује територијални интегритет и суверенитет ове земље, али су и у том случају остајале неме по питању Косова и Метохије. Утисак је да су се крајем године многи западни лидери такмичили ко ће да каже што јаче речи по питању целовитости Украјине, на Четвртом пленарном самиту Међународне кримске платформе у Стокхолму. Председница Скупштине Србије Ана Брнабић која је присуствовала том скупу питала је саговорнике како то да у нашем случају није најважнија повеља Уједињених нација и међународно право. Констатовала је да је добро поново чути све то и онда подсетити неке од њених саговорника и данас и убудуће како ти принципи нису важили у случају Републике Србије.
„Оно што се чуло у Стокхолму јесте поштовање међународног права, повеља Уједињених нација, нешто на шта се и Србија свакако позива када је у питању наш територијални интегритет”, рекла је Ана Брнабић у Стокхолму и наставила: „Оно што је мени заиста најзанимљивије је да су изговорене неке речи од којих би ми сваку реч потписали. Невероватно је да у сваком говору у ствари се чуло да је неповредивост територијалног интегритета међународно признатих држава светиња и да не постоји разлог, да не постоји околност у којој би било ко смео на било који начин, силом или неким измишљеним правом, да угрози територијални интегритет међународно признатих земаља, држава, чланица УН. Зашто се то не примењује на нас и како то да у нашем случају није најважнија повеља УН и међународно право? Тако да, након овога, заиста имам још јаче размишљање и већу емоцију око тога каква је неправда почињена нашој земљи и нашем народу, па пре свега на КиМ, али добро је поново чути све то и онда некад подсетити неке од наших саговорника и данас и убудуће како ти принципи нису важили у случају Републике Србије”.
Каријерни дипломата Зоран Миливојевић каже да је када се појавила тема Гренланда на дневни ред је дошло управо отварање Пандорине кутије и проблем Космета, односно довођења у питање међународних стандарда и Повеље УН. За „Политику” каже да је у таквим ситуацијама лицемерно заклињање на међународно право. Миливојевић наглашава да се покушаји аргументовања отпора Трамповим идејама заснивају управо на овоме што је оспорено агресијом на Србију, с циљем да се Косово насилно узме.
„Косовско питање је незаобилазно шта год ко мислио о томе, као и поштовање Повеље УН. То је прилика за Србију да ово питање сада максимално отвара, управо преко оних који су тада осуђивали агресију на нашу земљу и противили се једностраном признању КиМ. Трамп нема намеру да одустане од Гренланда који је стратешки интерес САД и сада свака земља на неки начин преиспитује став око територијалног интегритета и суверенитета, поштовања Повеље УН и међународног права. Управо зато неки с правом отварају то питање где је прво дошло до повреде међународног права и игнорисања стандарда и норми УН”, каже Зоран Миливојевић. Додаје да уколико заиста дође до реализације онога што Трамп најављује, отвара се и тема Косова и Метохије, као и повреде принципа УН, а самим тим се враћамо на тему агресије.
„Треба подсетити да је Резолуција 1244 на снази, као оперативна, обавезујућа и враћање на њу је просто незаобилазно. Не може се игнорисати и питање је само у којој мери и на који начин подсећање на њу треба да буде у функцији у наредном периоду. Ту је директна паралела и веома је важно да све оне државе које нису признале тзв. косовску независност изнесу аргументе због чега то нису учиниле, а ради се о повреди међународног права. Сад је прилика да на то подсете. То је суштина везе Гренланда и Косова и они хтели – не хтели, враћају се на Резолуцију 1244 и поштовање међународног јавног права”, закључује Зоран Миливојевић.
Припремила А.Ђ.
