17.02.2026 Скопље
Кина је масовним програмом садње дрвећа успела да пошуми обод пустиње Такламакан, једне од најсуровијих на свету, а ново истраживање показује да то подручје сада апсорбује више угљен-диоксида (CO2) него што га емитује, што се оцењује као подстицај у борби против климатских промена, показују данас резултати истраживања објављени у научном часопису “Proceedings of the National Academy of Sciences” (ПНАС).
Према студији, новостворене зелене зоне дуж обода пустиње сада везују више угљеника из атмосфере него што га сама пустиња ослобађа.
Истраживачи су користили сателитске снимке за мапирање вегетације, као и климатске моделе америчке Националне управе за океане и атмосферу (НОАА), преноси научни портал “Live Science”.
Аутори наводе да пројекат показује да чак и екстремно сушна подручја могу бити подложна еколошкој обнови и, уз људску интервенцију, постати природна складишта угљеника.
Резултати показују дугорочни тренд ширења вегетације и раста апсорпције ЦО2 дуж обода пустиње, временски и просторно подударан са спровођењем пројекта “Велики зелени зид”.
Током влажне сезоне од јула до септембра, количина падавина била је 2,5 пута већа него у сушном периоду, што је подстакло раст вегетације и фотосинтезу, смањујући концентрацију угљен-диоксида изнад пустиње са 416 делова на милион (ppm) у сушној сезони на 413 ppm у влажној сезони.
Аутори оцењују и да би озелењавање могло да има значајан климатски утицај, укључујући повећање падавина током влажне сезоне и јачање регионалних климатских система.
Према званичним подацима, почетком осамдесетих година прошлог века око 12 одсто територије Кине било је под шумама, док је данас тај удео порастао на 23 одсто.
Кина је најавила да ће наставити са додатном садњом и обновом природних шума на северу земље, уз оцену да досадашњи резултати показују да је могуће зауставити ширење пустиња и истовремено допринети ублажавању климатских промена.
Такламакан, која се простире на око 337.000 квадратних километара, окружена је високим планинама које током већег дела године спречавају доток влажног ваздуха, стварајући изузетно сурове и сушне услове.
Више од 95 одсто њене површине прекривено је песком, због чега је деценијама сматрана “биолошком празнином”, а како се деценијама ширила, број пешчаних олуја које су погађале оближње градове се повећавао.
Како би зауставила ширење пустиње, Кина је 1978. покренула велики пројекат пошумљавања познат под називом кинески “Велики зелени зид”.
У оквиру тог пројекта засађено је око 66 милијарди стабала широм северне Кине, пројекат озелењавања Такламакана завршен је 2024. године, а зелени појас дугачак је око 3.000 километара и обухвата различите врсте вегетације.
Припремила А.Ђ.
