29.10.2025 Скопље
Председник Владе Србије Ђуро Мацут поручио је јуче да 1. новембра, на годишњицу пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, за када су студенти у блокади заказали скуп у том граду, треба достојанствено одати пошту страдалима и показати да се могу превазићи поделе. Мацут је рекао да 1. новембар није датум у календару већ дан који, како је истакао, треба провести у достојанству и одати пошту жртвама несреће. „Ми морамо да изађемо из тога у миру и јединству, јединству осећања према нашим страдалим суграђанима, пре свега грађанима Новог Сада, али и Србије. Мислим да је то дан када треба да покажемо да можемо превазићи поделе, које су кренуле као протест због рушења тог објекта и развиле се у јасан политички покрет који је у последње време прерастао у агресију и анархистичко понашање на улицама”, рекао је Мацут.
Нагласио је да држава мора бити организована и стабилна и да се морају обезбедити мир и осећај сигурности свим грађанима у Србији. „Не можемо да допустимо да подржавамо или да будемо пасивни у односу на, рецимо, демолирање, рушење, нападе на имовину, на објекте. Не можемо то да толеришемо. То је знак слабости државе. Морамо да одржимо мир и да успоставимо поредак који треба да проузрокује и произведе заправо развојни момент и наставимо темпом који смо последњу деценију добро држали”, казао је Мацут за РТС, преноси Танјуг. Додао је да 1. новембар треба да буде датум сећања на страдале у Новом Саду, али и симбол новог почетка.
„И јединственог става у држави да се морамо заједно окупити и кренути даље. Сви имамо своје животе. Ова земља мора да настави даље. Морамо ствари да сагледамо у динамичком смислу, морамо бити конструктивни у сагледавању садашњости и будућности”, рекао је Мацут. Нагласио је да ће држава 1. новембра осигурати да се сваки грађанин осећа безбедно и сигурно, без обзира на то да ли ће бити на најављеном скупу или не.
„Не можемо да дозволимо да се неко осећа лоше и да се осећа несигурно због дешавања у његовом граду, у непосредној близини места где живи. Процеси друштвени теку. Као што смо на универзитетима успешно раздвојили политички од наставног аспекта, то морамо наставити и даље. Ми смо друштво које је врло динамично, једно поносно, стабилно и велико друштво на западном Балкану и морамо показати својим разумним понашањем и великом демократичношћу, која је била од првих дешавања све до сада, да можемо толерисати све и да не користимо никакву силу у претераном смислу”, рекао је Мацут.
Говорећи о новој академској години, изјавио је да је она почела на већини универзитета и факултета у Србији, а да се очекује да ће 3. новембра почети и на преосталим факултетима и да студенти показују да су заинтересовани за наставак свог школовања. Мацут је рекао да је према плану који је направљен са свим чланицама државних универзитета, односно факултетима, договорено да се школска година у наставном смислу заврши 31. октобра, а да нова школска година почне 3. новембра. „То је заправо био тај рок, с продужењем од месец дана како би се наставни програм и планови испунили и да би се испитни рокови завршили. Имамо јако повољну ситуацију, могу да кажем да је чак у већини универзитета и факултета и кренула академска школска година. Тако да нам остаје да 3. новембра комплетирамо и да настава крене на свим факултетима, како смо то и договорили”, рекао је Мацут.
Навео је да су поједини универзитети изузетно проактивни, као што је крагујевачки, где је настава почела око 20. октобра, а да је на Универзитету у Приштини с привременим седиштем у Косовској Митровици нова школска година почела 1. октобра по стандардном календару. „Тако да имамо јако добре вести да ће академска година у идућој школској години попунити малу празнину која је настала, успели смо да спасимо и да достигнемо ритам да у следећу школску годину кренемо на време”, рекао је Мацут.
Навео је да се на свим факултетима одржавају испитни рокови, да се на Медицинском факултету у Београду одржава октобарски рок. Рекао је да су студенти радили и учили и да показују интересовање за наставак свог школовања, као и да је њихов приступ испитима показао да су у највећем проценту надокнадили све што је било заустављено и успорено у протеклој школској години. Мацут је нагласио да је покренуо други циклус разговора с деканима факултета и да су неки разговори већ завршени, а да су декани долазили у владу. Истакао је да су ти разговори отворени и да је закључено да увек постоје недостаци и потреба да се нешто унапреди, као и да постоји разумевање да треба сачувати универзитете.
Казао је да су декани и ректори државних универзитета потпуно свесни чињенице да је највећи део терета на управама факултета и додао да статус универзитета зависи од одржавања редовних наставних активности. Премијер се јуче састао са проректором Универзитета у Београду проф. др Владимиром Цветковићем и деканима факултета који припадају групацији друштвено-хуманистичких наука овог универзитета, чиме је завршен други круг разговора са представницима Универзитета у Београду, у циљу припрема за почетак нове академске године.
Припремила А.Ђ.
