15.09.2025 Скопље
Председник Европског савета, Шарл Мишел, нагласио је да је за ЕУ важно да буде спремна за проширење до 2030. године, како би задржала кредибилитет. Међутим, како би то било могуће, ЕУ мора провести реформе које ће омогућити ефикасније функционисање са већим бројем чланица.
Европска комесарка за проширење, Мартин Кос, такође је изјавила да је нови талас проширења до 2030. године „реалан“, али да напредак зависи од спремности земаља кандидата да спроведу неопходне реформе.
СТАЊЕ У ЗЕМЉАМА КАНДИДАТИМА
Албанија, Босна и Херцеговина, и Северна Македонија су земље које теже чланству у ЕУ. Међутим, њихов напредак је успорен због различитих изазова, укључујући политичке тензије и потребу за дубљим реформама у правном систему, борби против корупције и јачању јавне администрације.
Упркос овим изазовима, ЕУ је одобрила план помоћи од 6 милијарди евра за земље Западног Балкана, који ће бити доступан од 2024. до 2027. године, али под условом да се спроведу реформе које ће усагласити економије са стандардима ЕУ.
ПРИЈЕМА УКРАЈИНЕ
Председница Европске комисије, Урсула фон дер Лајен, изјавила је да Украјина може постати чланица ЕУ пре 2030. године ако настави са спровођењем реформи. Међутим, потребно је осигурати независност антикорупцијских институција и спровести реформе које ће ојачати демократске институције.
Иако ЕУ има амбициозан циљ да прими нове чланице до 2030. године, овај процес зависи од спремности и способности земаља кандидата да спроведу неопходне реформе. Истовремено, сама ЕУ мора проћи кроз реформе које ће омогућити ефикасно функционисање са већим бројем чланица.
Припремила А.Ђ.
