15.01.2025 Скопље
Од 1. јануара ове године српски источни суседи Румунија и Бугарска постали су део Шенгенске зоне и када је реч о копненим границама, пошто је то 2004. године био случај само за путнике који су стизали авионима и бродовима. И за Румунију и Бугарску, оцењено је од државних представника ових земаља, чланство у Шенгенском споразуму за путовања копненим путем од непроцењивог је значаја – очекују се повећање извоза у земље ЕУ, прихода од туризма, али и отварање нових радних места… На најпрометнијем граничном бугарско-грчком прелазу (укупно их је пет) код Куле на бугарској, и Промахонаса на грчкој страни, в. д. премијера Бугарске Димитар Главчев симболично је у поноћ између 31. децембра и 1. јануара подигао баријеру и притом рекао: „За нас и нашу земљу ово је историјски тренутак, јер смо реализовали један од највећих државних приоритета. Имајући у виду да је Шенгенски простор, или како се у Европи зове Шенген зона, највеће и главно достигнуће европског пројекта, тек сада се у пракси види да је и Бугарска заслужено у њој и да су грађани наше земље са великим задовољством дочекали позитивну одлуку из Брисела да су део Европске уније и заједнице”, рекао је вршилац дужности бугарског премијера Главчев.
После неколико дана проведених у Солуну и околини током новогодишњих празника одлучили смо да се из Грчке у Србију вратимо преко Бугарске кроз Шенген зону. И није тешко било доћи до доскорашњег прелаза Кула–Промахонас, који више није у функцији. Из Солуна се иде према прелазу Евзони–Богородица, између Грчке и Северне Македоније, и прва могућност је скретање према истоку Грчке на државни ауто-пут према Кавали. Друга је одвајање за Килкис, одакле један пут иде ка северу поред Националног парка „Језеро Киркинис” све до Промахонаса, а други за Сер, па тек онда на север и за Бугарску. Најбоље је, међутим, препоручили су нам грчки пријатељи одмах да се са северне периферије Солуна скретањем десно и на исток са Егнатија ауто-пута скрене за Сер. Дуже је тридесетак километара, али веома добром и модерном саобраћајницом стиже се брзо и до овог града, а такође савременим путем путује се на север ка некадашњем граничном прелазу…
На прелаз Кула–Промахонас стигли смо после 70 минута вожње од изласка из Солуна. Приметно је да нема колоне теретних возила, каквих је раније било. Понеки путнички аутомобил прошао је без заустављања и задржавања, што смо и ми учинили. Отворен је и даље, са десне стране и поред велике бензинске пумпе, „фри шоп”, али се мало ко, односно скоро нико није заустављао. Била су затворена и скоро сва представништва шпедитерских служби, а испред неколико видели смо људе да износе намештај – столови, столице и компјутере. Мењају локацију, јер дефинитивно након вишедеценијског посла за шпедицијом више нема потребе. Са обе стране државне границе, међутим, било је патрола граничне полиције, које су дежурале поред саобраћајница и на паркинзима. Све бензинске станице и у њима кафе ресторани су радили. На путу ка Грчкој, сви возачи се заустављају и у Бугарској купују ипак доста јефтинији бензин или дизел-гориво.
На путу према Благоевграду и Софији заустављамо се у познатој бањи Сандански. Ту сазнајемо све појединости о укидању свих граничних прелаза и новом режиму друмског саобраћаја после уласка Бугарске у Шенген зону, осим на једном. Наиме, сазнајемо да и даље нису укинуте баријере на граничном прелазу „Рудозем–Ксанти”. Прелаз са Грчком на истоку Бугарске најближи грчким градовима Кавали и Александруполису, и не баш много далеко од територије Турске, затворен је и није у функцији, због чега су бугарски држављани који живе у овом делу земље незадовољни. Они морају да одлазе на запад према Драми и да улазе из Бугарске у Грчку на неком од других граничних прелаза. Разлог је, речено нам је, што радови на изградњи прилазних путева у Грчкој до овог граничког прелаза нису завршени и што трају више година.
Настављамо према Софији, поред које пролазимо брзо заобилазним саобраћајницама и стижемо до Калотине на бугарској, односно Градине на српској страни. Овај гранични прелаз је, тако, једини на југоистоку Србије између наше земље и Шенген зоне. Јасно је, што Бугари и очекују, да ће већ у наредном периоду и посебно током главне туристичке сезоне многи моторизовани српски држављани, не само са југоистока наше земље, користити од Ниша преко Градине улаз у Бугарску и путовати према грчким летовалиштима и туристичким центрима. Овим правцем – десно од Софије ка југу и новим ауто-путем поред Перника, Дупнице, Благоевграда и Мељника до Егејског мора стиже се брже и без заустављања, а што је најважније, без граница… Посебно без оних најпрометнијих до сада познатих по вишесатним чекањима између Србије и Северне Македоније код Прешева и Табановаца, и на македонско-грчкој граници код Богородице и Евзонија.
Припремила А.Ђ.
