16.06.2025 Скопље
Према најновијем извештају Светске метеоролошке организације (СМО), свет се у периоду од 2025. до 2029. године суочава са великим шансама за обарање температурних рекорда, а просечне глобалне температуре биће између 1,2°C и 1,9°C више у односу на нормалу из друге половине 19. века. Постоји чак 70% вероватноће да ће овај петогодишњи период у целини премашити границу од 1,5°C загревања у односу на прединдустријски период, што је праг постављен као амбициозни циљ Париског споразума.
Прошла година, 2024, већ је забележена као најтоплија у историји мерења, са просечном температуром за 1,55°C вишом од прединдустријског периода. Научници упозоравају да би, уколико се настави тренутни ниво емисија гасова са ефектом стаклене баште, свет ускоро могао да искуси годину која је чак 2°C топлија у односу на прединдустријски период, што би донело још екстремније временске прилике.
Последице по здравље и животну средину
Климатске промене не утичу само на температуре, већ и на здравље људи. Научници истичу да растуће температуре доводе до дужих и интензивнијих сезона полена, што значи да све већи број људи пати од алергија и респираторних проблема. Овај феномен је нарочито изражен у САД, Европи и Аустралији, где се сезоне алергија продужавају, а количина полена у ваздуху расте због повећаног нивоа угљен-диоксида и температуре.
Поред тога, све чешће екстремне суше, поплаве и шумски пожари представљају директну претњу по економије, пољопривреду и опстанак бројних врста, као и по квалитет живота људи широм света.
Потреба за хитним мерама
СМО и стручњаци из целог света апелују на хитно смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште и већу међународну сарадњу како би се ублажиле последице климатских промена и спречило даљe погоршање ситуације. Уколико се трендови не промене, граница од 1,5°C ће ускоро постати нова „нормала“, са свим ризицима које то носи за здравље, економију и животну средину.
Припремила А.Ђ.
