07.05.2024 Скопље
Платформе за доставу хране које послују у Србији значајно су увећале своју економску активност у Србији од почетка пандемије до данас. Такав динамични раст пратило је укрупњавање играча на глобалном тржишту, које се одразило и на овдашње тржиште, где данас два играча, „Глово” и „Волт”, према доступним подацима, покривају четири петине тржишта у овом сектору, истичу у Центру за истраживање јавних политика, који је недавно предложио доношење прописа о дигиталним тржиштима и услугама, што је представљено на округлом столу „Дигитално пословање и заштита конкуренције: регулација платформи за доставу хране у Србији”.
„Ове значајне промене на тржишту Србије одвијале су се унутар готово непромењеног законодавног оквира. Тако су платформе које послују у Србији у Агенцији за привредне регистре најчешће регистроване као предузећа за обављање консултантске делатности у области информационе технологије или предузећа за обављање делатности рекламних агенција. Немогућност разликовања платформи као специфичних пословних ентитета у односу на друга предузећа у овим делатностима, отежава увид креатора јавних политика у кретања у овом сектору, што је тек недавно препознато – набрајају у центру, подсећајући да одсуство систематског прикупљања података о овим пословним ентитетима, израслим на крилима драматичног успона дигитализације, за собом повлачи и друге нејасноће, као што су оне у вези са могућношћу процене величине тржишта платформи, њихових међусобних односа на тржишту и услова које оне намећу другим играчима унутар њихових мрежа. Међу њима су мала и средња предузећа која са њима послују, потрошачи, достављачи који раде преко платформи, а запослени су на другом месту, и остали посредници који омогућавају да ови сложени системи послују. Такође, донедавно није било ни довољно података о евентуалним баријерама које на овако концентрисаном тржишту постоје за улазак нових играча“, набрајају у центру.
На ова отворена питања у својим анализама, како економским, тако и у области радног права, управо је први указао Центар за истраживање јавних политика, а затим и Комисија за заштиту конкуренције. Она је у свом „Извештају о секторској анализи стања конкуренције на тржишту дигиталних платформи за посредовање у продаји и испоруци претежно ресторанске хране и осталих производа 2020-2021. година”, скренула потребу за усаглашавањем српског законодавства са европским и препоручила ресорном Министарству за трговину да започне израду релевантних прописа којим би се уредило пословање дигиталних платформи.
Припремила А.Ђ.
