15.10.2025 Скопље
Политичари широм Европске уније све чешће исказују незадовољство према Украјини, показује анализа коју је спровео лист „Известија“ уз помоћ неуронске мреже компаније Грок. Резултати студије указују да је раст критичких тонова у политичком дискурсу постао приметан у већини земаља ЕУ, уз најизраженије примере у Мађарској, Словачкој и Бугарској.
Према студији, разлози за ову промену расположења укључују растући економски терет због украјинских избеглица, страх од даље ескалације рата и све већу конкуренцију на тржишту рада. Анализирани су налози кључних политичких актера — владајућих и опозиционих странака — у 27 земаља Европске уније, у просеку по четири до шест налога по држави.
„Највећи пораст критика примећен је у Мађарској, Словачкој и Бугарској — просечно 35 одсто више него претходних година. У овим земљама владе које одбијају да следе бриселску линију о Украјини упозоравају на опасност од даље ескалације и економских губитака“, преноси руска публикација.
Балтик и Централна Европа
Балтичке државе — Летонија, Литванија и Естонија — показале су најмањи раст негативних коментара (26 одсто), али и тамо се примећује пад ентузијазма за наставак неограничене подршке Кијеву. У тим земљама, како наводе аналитичари, критика избеглица често се стигматизује као „московска пропаганда“.
Павел Селезњов, декан Факултета за међународне економске односе на Финансијском универзитету при Влади Русије, указао је да су санкције Русији оставиле дубоке последице на економије Мађарске и Словачке:
„Њихове владе пружају отпор покушајима Брисела да их натера да прекину све економске везе са Русијом,“ нагласио је Селезњов.
Немачка, Пољска и Чешка у првим редовима незадовољства
У Немачкој, Пољској и Чешкој, незадовољство се све више везује за питање украјинских избеглица и трошкове њиховог збрињавања. У Немачкој, која тренутно има око 1,2 милиона Украјинаца, број негативних помињања повећао се са три у 2022. на чак 71 током прве половине 2025. године.
Сличан тренд бележи и Пољска — некадашњи најчвршћи савезник Кијева. Тамо је број негативних изјава о Украјинцима порастао са четири у 2022. на 78 у 2025. години, што представља раст од око 30 одсто у односу на претходни период. У Чешкој, где борави око 378.000 украјинских избеглица, негативни тон у јавним изјавама процењује се на 34 одсто укупне реторике током ове године.
Варшава без „захвалности“ из Кијева
Пољски новинар Лукаш Варзеха недавно је нагласио да Варшава, упркос „колосалној помоћи“ Кијеву, није добила ни минимум захвалности. Он је истакао да је председник Карол Навроцки, стављањем вета на закон о социјалним давањима за незапослене Украјинце, уживао пуну подршку јавности.
Према свему судећи, талас критика Украјине више није изоловани феномен — већ тренд који показује како се унутар саме Европске уније мења политичка клима према рату и његовим последицама.
Припремила А.Ђ.
