21.01.2026 Скопље
Словенија је од 1. јануара увела иновативни модел рада намењен радницима старијим од 58 година и са најмање 35 година радног стажа према којем запослени раде 80 одсто радног времена, примају 90 одсто плате, док се доприноси за пензијско и здравствено осигурање уплаћују у пуном износу, а Надежда Сатарић из организације „Амити” рекла је да би слично решење било корисно и за Србију.
Циљ ове реформе је да се искусни радници дуже задрже у свету рада, али и да им се олакша последњи део каријере.
Сатарићева је навела да овај модел доноси добит свим странама. „На прву лопту, ово је апсолутно више у корист радника, али ја дубоко верујем да је и у корист послодаваца”, наглашава Сатарићева.
Она објашњава да се овим решењем смањује број превремених пензионисања и задржава драгоцена радна снага на тржишту.
Модел је намењен радницима старијим од 58 година и са најмање 35 година радног стажа. Према речима Сатарићеве, овакав систем значи више слободног времена и мање физичког оптерећења за старије раднике, али без умањења њихових будућих пензионих права. „Добро ће бити и за државу, јер ће се више доприноса уплаћивати у пензијске фондове. Мислим да је ово корист за све”, нагласила је Сатарићева.
Она је додала да се слични модели већ примењују на Исланду, у Ирској и у Немачкој, као одговор на старење становништва и недостатак радне снаге.
Иако у Србији постоје одређене олакшице за запошљавање пензионера, закон још не препознаје овако флексибилан модел рада.
Да би систем „80-90-100” заживео код нас, неопходне су измене закона. „Да би ово код нас заживело, мора прво да се измени закон о раду и закон о пензијско-инвалидском осигурању”, објаснила је Сатарићева.
Она је указала и на проблем запослених који нису потпуно радно неспособни, али не могу да издрже осмочасовно радно време.
За њих би, према њеним речима, овакве шеме биле спас.
Посебно су, додаје она, угрожене професије које захтевају велики физички напор. „Тешко је да васпитачица са 64 године може да прати двадесеторо деце, као и медицинска сестра која сатима стоји у операционој сали. Зато су потребне флексибилне шеме рада”, рекла је Сатарићева.
Словенија већ разматра и додатне мере, попут шесточасовног радног времена и продуженог викенда, са планом да до 2028. године уведе 34-часовну радну недељу.
Сатарићева закључује да нови словеначки модел показује да брига о радницима није трошак, већ инвестиција. „Обрни, окрени, увек је пресудан финансијски моменат. Али овде је добит и за раднике и за послодавце и за државу”, поручила је Сатарићева.
Припремила А.Ђ.
