08.07.2025 Скопље
Одлука владајуће странке у Словенији да распише консултативни референдум о чланству у НАТО-у показује висок ниво демократске културе и одговорности према грађанима, омогућавајући им да директно изразе став о припадности војном савезу. Ова пракса је супротна одлуци у Црној Гори, која је 2017. године приступила НАТО-у без референдума, јавне расправе и друштвеног консензуса.
У Црној Гори одлуку о прикључењу НАТО-у донела је политичка елита, предвођена Демократском партијом социјалиста и председником Милом Ђукановићем, а потврђена у Скупштини гласовима владајуће већине. Ниједна каснија влада није покушала да ту одлуку легитимише кроз демократску процедуру, што је оставило народ изостављеним из процеса одлучивања.
Овај приступ је посебно контроверзан јер је Црна Гора једина чланица НАТО-а која је непосредно пре тога била бомбардована од стране тог савеза 1999. године, што је додатно подстакло поделе у јавности.
Док словеначки грађани сада имају прилику да преиспитају своје чланство, у Црној Гори јавна расправа о овом питању изостаје, а повећања буџетских издвајања за НАТО се представљају као позитивне вести без укључивања воље народа. Критичка питања о чланству често се дисквалификују као ретроградна.
Словенија показује да питање чланства у НАТО није трајно решено и да је предмет сталне демократске процене, док Црна Гора остаје пример одлука донетих без шире јавне подршке и консензуса. Ово указује на важност укључивања грађана у стратешке одлуке које утичу на безбедност и будућност земље.
Припремила А.Ђ.
