05.08.2026 Скопље
Научници из Дечје болнице у Бостону у Сједињеним Америчким Државама утврдили су да тежи облици ковида 19, као и постковидни синдром, могу да доведу до реактивације различитих вируса херпеса и других „успаваних” патогена присутних у организму, што може да допринесе развоју поремећаја имунолошког система.
„Ово откриће је посебно значајно за проучавање постковидног синдрома, јер милиони људи широм света и даље пате од његових дуготрајних последица. Разумевање везе између постковида и реактивације вируса могло би да унапреди дијагностику и развој нових метода лечења”, рекао је истраживач Дечје болнице у Бостону Офер Леви.
Научници наводе да се у организму многих људи налазе „успавани” вируси које имуни систем углавном држи под контролом, па се не испољавају.
Међу њима су различити типови вируса херпеса, цитомегаловирус, вирус Епштајн–Бар, као и поједини вируси из породице Anelloviridae, чији су носиоци, према проценама, и до 90 одсто светске популације.
Амерички и канадски истраживачи утврдили су да се многи од тих патогена активирају код пацијената који су прележали тежак облик ковида 19 и да остају активни још неколико десетина дана након завршетка акутне фазе болести.
До тог закључка дошли су анализом око 200.000 узорака биолошког материјала прикупљених од 1.150 пацијената лечених у 20 медицинских центара у САД.
Истраживачи су првобитно трагали за биомаркерима који би омогућили бржу дијагностику ковида 19, али су у узорцима испљувка и издахнутог ваздуха открили фрагменте РНК више вируса херпеса, цитомегаловируса и других „успаваних” патогена.
Према резултатима истраживања, висока активност појединих вируса била је повезана са знатно већим ризиком од развоја постковидног синдрома и других хроничних здравствених проблема након опоравка.
Научници су, такође, утврдили да реактивацију „успаваних” вируса најчешће покрећу јака запаљења која настају током акутне фазе инфекције и у првим недељама након ње, што доводи у питање досадашње мишљење да се такви вируси активирају искључиво услед слабљења имунитета и указује на потребу за додатним истраживањем везе између системских упала и хроничних вирусних инфекција.
Припремила А.Ђ.
