24.12.2024 Скопље
Уједињење нације саопштиле су данас да ће наредне године моћи да прикупе довољно новца да помогну 60 одсто од 307 милиона људи широм света којима је помоћ неопходна.
Како се наводи, то значи да најмање 117 милиона људи неће имати адекватан приступ храни или другој помоћи у 2025.
УН су такође саопштиле да су ове године прикупиле око 46 одсто од 49,6 милијарди долара колико је било потребно за хуманитарну помоћ широм света, а ово је друга година заредом да је то светско тело прикупило мање од половине онога што је тражило.
Већина финансирања долази од само три донатора – САД, Немачке и Европске комисије, који су од 2020. обезбедили 58 одсто од 170 милијарди долара, које су УН тражиле за одговор на кризе.
Од прошле године, Немачка је смањила буџетско издвајање за хуманитарну помоћ у вредности од 500 милиона долара, а кабинет је препоручио даље смањење за милијарду долара у 2025.
Са друге стране, Кина, Русија и Индија укупно су допринеле мање од један одсто хуманитарног финансирања за УН у истом периоду, према Ројтерсовом прегледу података о доприносима УН.
Скоро 282 милиона људи у 59 земаља и територија суочило се са високим нивоом акутне несигурности хране у 2023, а последице се највише осећају у Сирији, Судану, Мјанмару и Авганистану.
Према писању британске агенције, очекује се да ће одлуке које ће донети новоизабрани председник САД Доналд Трамп, који је смањио издатке за хуманитарну помоћ током првог мандата у Белој кући, даље утицати на дистрибуцију хуманитарне помоћи у свету.
Пројекат 2025, скуп предлога политике које су израдили Трампове присталице за његов други мандат, позива хуманитарне агенције да раде на прикупљању више средстава од других донатора, што наводе да би требало да буде услов за додатну помоћ САД.
Директор Норвешког савета за избеглице Јан Егеланд, који је био директор хуманитарне организације УН од 2003. до 2006. године, рекао је да је „лудо” што је мала земља попут Норвешке међу највећим донаторима хуманитарне помоћи.
Норвешки БДП у 2023. је износио два одсто америчког, али је Норвешка била на седмом месту по донацијама УН, обезбедивши више од милијарду долара, према Ројтерсовом прегледу података о помоћи УН.
“Решавање ширих изазова Уједињених нација у прикупљању средстава захтеваће промену у пословном моделу. Очигледно, оно што треба да урадимо је да имамо другачији извор финансирања“, рекао је Мартин Грифитс, који је у јуну поднео оставку са места шефа УН за хуманитарну помоћ.
Генерални директор УН Антонио Гутереш је 2014, док је био на функцији директора агенције УН за избеглице, предложио промену којом би се државама чланицама УН наплаћивале накнаде за финансирање хуманитарних иницијатива.
Буџет УН-а и мировне мисије се већ финансирају из система накнада, а предложено финансирање би хуманитарним агенцијама понудило већу флексибилност у одговору на потребе.
УН су разматрале ту идеју 2015, али земље донатори су одабрале да задрже актуелни систем, који им омогућава да одлучују о слању прилога од случаја до случаја.
Припремила А.Ђ.
