10.06.2024 Скопље
На капије спалионица „Фафенау”, на ободу Беча, готово непрестано пристижу препознатљиви наранџасти камиони натоварени комуналним (кућним) отпадом прикупљеним у престоници Аустрије. Ова фабрика за спаљивање отпада има 200 испорука дневно и до ње долази само онај који не може да буде рециклиран. Грађани Беча већ годинама навикнути да га ревносно сортирају, дубоко свесни значаја и вишеструке користи оваквог система његовог збрињавања и циркуларне економије.
Зато се често може чути да је отпад овде још одавно схваћен као значајан ресурс.
Модерно постројење које смо посетили – напредни систем за енергетско искоришћавање отпада налази се у 11 градском дистрикту (округу) и отворено је 2008. године.
Током године преради 250.000 тона мешовитог отпада. Али то није све јер се, уз смањивање отпада на минимум, захваљујући овој технологији спаљивања на високим температурама обезбеђује струја за око 25.000 домаћинстава. Као и даљинско грејање за још 50.000 у овом двомилионском граду.
Најједноставније речено, пристигло кућно смеће одлаже се на велику гомилу. На тој великој хрпи могу се видети текстил, дечје пелене, разна искоришћена амбалажа… А онда се отпад механички убацује у котао за сагоревање где настаје пара која напаја турбину за производњу електричне енергије. Прочишћени димни гас се испушта у атмосферу на висину од око 80 метара. Иначе, ова спалионица део је градског комуналног предузећа. Потпуно исту технологију, како смо чули од стручњака, користи и постројење спалионице у Винчи.
На истој локацији, само преко пута, налази се и посебно постројење за третирање опасног индустријског отпада где се, будући да нам је најближе, шаље и највећи део таквог отпада из Србије. Обрада кућног, безопасног отпада регулисана је изузетно рестриктивним законом у овој земљи као и Бечу, који се осим по лепотама и очуваношћу грађевина издваја и по изузетној чистоћи у односу на друге европске престонице. Како смо могли да чујемо од стручњака, уз развој модерних технологија емисија штетних гасова у енерганама се налазе далеко испод законом прописаних строгих граничних вредности, а сва постројења су строго праћена када је реч о третману димних гасова.
Како смо обавештени, четири спалионице отпада у Бечу сваке године обраде више од милион тона отпада, а класичне комуналне депоније практично да више не постоје. Још 1959. године градска скупштина Беча донела је одлуку да ће се отпад спаљивати јер је потрошња грађана расла и било је све више амбалаже. Зато неке од спалионица имају дугу историју, а најстарија међу њима почела је да ради још 1963. године.
Интересантно је да поједине туристичке агенције у Хрватској организују једнодневне туре до неких од ових спалионица, што значи да су оне постале још једна од бројних атракција овог града. И представницима медија из Србије током овог обиласка информације о историјату и функционисању спалионице дала су управо двојица туристичких водича. А потом и у току радионице о питањима европског система збрињавања отпада новинари су добили одговоре како су уз адекватне филтере и савремену технологију ова високотехнолошка постројења постала најраспрострањенија и најбоља решења за смањење нерециклабилног отпада.
Предавач је била др Хелга Стоибер, хемијски инжењер, која је у Аустријској агенцији за животну средину као стручњак за спаљивање отпада радила 13 година, а тренутно је консултант за животну средину у једној фирми у Бечу.
На питање може ли објаснити процес спаљивања отпада и како се постиже да из тог процеса нема загађења, она је рекла да је ЕУ дефинисала веома строг регулаторни оквир који се састоји од неколико директива.
Како је рекла, то је веома рестриктиван процес, који налаже најстроже прописе за индустријску делатност третмана отпада. Европска унија, наиме, поставља веома строга правила која се примењују на спаљивање отпада и која имају за циљ заштиту здравља људи и животне средине.
„Заправо, спаљивање отпада је индустријски сектор са најстрожим правилима у поређењу са другим индустријским гранама. Данас је спаљивање веома прихваћен начин третирања различитих врста отпада“, истакла је она.
Спалионице комуналног отпада су распрострањене широм света, а регулатива која их прати је јако стриктна. Само у Европској унији има их око 500, а у Немачкој око 100. Око четири милиона људи у ЕУ запослено је у сектору управљања отпадом. Стратегија је да се депоновање отпада до 2030. смањи на испод 10 одсто, а шест земаља су већ испуниле тај циљ. Највећа предност организованог управљања смећем је спречавање загађења земљишта и подземних вода, а додатни бенефит је енергија која се добија на овај начин.
Припремила А.Ђ.
