19.11.2024 Скопље
Овогодишња Светска недеља свесности о антимикробној резистенцији обележава се под слоганом „Буди и ти део промене!“. Генерална скупштина Уједињених Нација је донела декларацију која укључује и смањење глобалних смртних случајева повезаних са антимикробном резистенцијом за 10 одсто до 2030. године .
Појава и ширење патогена отпорних на антимикробне лекове, у које спадају антибиотици, антимикотици, антипаразитици и антивирусни лекови, озбиљна су претња у спречавању и лечењу уобичајених инфекција и обављању рутинских медицинских поступака чије је успешне исходе управо и омогућила ова врста лекова. Само у Европи свака пета бактеријска инфекција отпорна је на антибиотике, док у неким државама чланицама та бројка износи чак 40 процената.
Тако се антимикробна резистенција (АМР) све више препознаје као један од горућих јавноздравствених изазова и одговорна је за око 1,3 милиона смртних случајева у свету сваке године, укључујући 35.000 на европском економском подручју – готово 100 људи дневно. Ако се овом изазову не приступи одмах на прави начин, овај број би могао да достигне забрињавајућих 390.000 смртних случајева годишње у региону Европе до 2050. Подједнако су алармантне и економске последице, будући да АМР кошта ЕУ/ЕЕА преко 11 милијарди евра годишње, а процењује се да ће здравствене системе на глобалном нивоу до 2050. коштати још додатних милијарду америчких долара годишње .
Из тог разлога је Европска комисија крајем септембра ове године поздравила Политичку декларацију УН о јачању деловања против антимикробне резистенције (АМР). Декларацију су подржале земље чланице УН, укључујући и чланице ЕУ, и на тај се начин обавезале на конкретне поступке за решавање АМР-е приступом „Једно здравље“, међу којима су смањење глобалних смртних случајева повезаних са АМР-ом за 10 одсто до 2030, смањење употребе антибиотика у пољопривредно-прехрамбеном сектору, као и позив на хитну акцију и појачане подстицаје за истраживање и развој.
С друге стране, упркос озбиљности ове претње, засад нема значајнијег помака кад су у питању иновације у развоју нових антимикробних лекова. Данас се зна да је врло мало нових антибиотика у фази претклиничког и клиничког испитивања и да је потребно усмерити се на очување постојећих. Због тога и Европско тело за приправност и одговор на здравствене кризе ХЕРА проактивно унапређује истраживање и развој и осигурава доступност виталних медицинских противмера.
Озбиљност антимикробне резистенције по здравље становништва препознала је и сама Европска комисија, која је борбу против ове глобалне претње укључила и у своју највећу реформу законодавства ЕУ о лековима у последњих 20 година. Комисија се, притом, залаже за смањење употребе антибиотика и државама чланицама препоручује утврђивање одговарајућих националних циљева – смањење потрошње антибиотика у ЕУ за 20 одсто до 2030. и дефинисање циљева на националном нивоу .
Припремила А.Ђ.
