04.05.2026 Скопље
Хантавирус је група вируса који се преносе са глодара на људе и могу изазвати озбиљне болести. Болест обично почиње симптомима сличним грипу – високом температуром, боловима у мишићима, умором и главобољом. Најчешће се преноси удисањем честица фецеса, урина или пљувачке заражених глодара, а ређе директним контактом или уједима. Постоје два главна облика болести: хантавирус плућни синдром, који може довести до озбиљних проблема са плућима, и хеморагијска грозница са бубрежним синдромом, која оштећује бубреге.
Стручњаци наглашавају да је код хантавируса кључно благовремено препознати болест како би се спречиле компликације, јер не постоји специфичан лек нити вакцина. Стога је рано болничко лечење од великог значаја и значајно повећава шансе за опоравак. Истовремено, важна је и превенција – избегавање контакта са глодарима и одржавање добре хигијене у животном простору.
Према речима лекара, хантавирус је озбиљан здравствени изазов који захтева свест и благовремену реакцију. Најчешће се повезује са руралним подручјима или одређеним условима живота, и ако се не открије на време, може изазвати озбиљне респираторне проблеме.
Инфекција хантавирусом најчешће се јавља када особа удише ваздух контаминиран честицама фецеса, урина или пљувачке заражених глодара. Овај вирус се обично не преноси са особе на особу, па је најважнија заштитна мера контрола животне средине. Пошто почетни симптоми подсећају на грип, многи не препознају тежину болести на време, све док се не појаве компликације.
Главни извор инфекције су секрети заражених глодара, који носе вирус без показивања симптома. Пренос на људе најчешће се дешава удисањем малих честица у ваздуху, али може доћи и директним контактом са контаминираним површинама, ако се затим додирне нос, уста или очи. У ретким случајевима, вирус се може пренети и путем угриза, директно у крвоток.
Рано препознавање хантавируса је кључно за успешно лечење. Симптоми се обично јављају једну до осам недеља након излагања вирусу. Пошто су у почетку неспецифични, важно је обратити пажњу на прве знаке, посебно ако је дошло до контакта са глодарима.
У раној фази јављају се висока температура и грозница, јаки болови у мишићима – посебно у бутинама, куковима и леђима, као и јак умор, слабост, главобоља и вртоглавица. Може се јавити и бол у стомаку, понекад праћен мучнином и повраћањем.
Након неколико дана, обично у року од 4 до 10 дана од првих симптома, стање се може погоршати. Тада се јављају кратак дах, осећај притиска у грудима, кашаљ са накупљањем течности у плућима, као и пад крвног притиска и ослабљена срчана функција.
Хантавирус је тешко дијагностиковати јер његови почетни симптоми подсећају на симптоме грипа или упале плућа. Стога се лекари воде симптомима, посебно проблемима са дисањем, и могућим излагањем глодарима. Лечење није специфично, већ је усмерено на ублажавање симптома и обично укључује хоспитализацију, често на интензивној нези, терапију кисеоником, пажљиво управљање течностима и, у тешким случајевима, механичку вентилацију.
Пошто не постоји вакцина, превенција је кључна. То подразумева смањење контакта са глодарима – затварање свих отвора кроз које могу да уђу, складиштење хране у затвореним посудама и коришћење замки. Приликом чишћења измета глодара, немојте користити метлу, јер то може проширити вирус у ваздух. Уместо тога, препоручује се ношење рукавица и маске, прскање површина раствором избељивача и воде и остављање да делује неколико минута пре брисања, а отпад одлагање у затворену кесу.
Иако је хантавирус озбиљна болест, уз благовремено препознавање и одговарајуће превентивне мере, може се успешно контролисати. Кључно је реаговати на време и потражити медицинску помоћ при првим симптомима.
Припремила А.Ђ.
