21.06.2024 Скопље
У првих пет месеци ове године у нашој земљи заплењено је око две тоне разних врста наркотика, од чега је највише било марихуане, која је одузета у 4.500 полицијских акција.
Милан Пекић, директор Канцеларије за борбу против дрога Владе Србије, изјавио је јуче да код нас највећи проблем представља то што чак 40 одсто младих марихуану не виде као дрогу, као и да се највећи део продаје дроге у околини школа односи управо на марихуану.
Пекић је, поводом Међународног дана борбе против злоупотребе и кријумчарења дрога, казао да је пре две-три године разговарано са ученицима од којих је тражено да опишу како изгледа дилер дроге. Ђаци су на то питање описивали дилере као „ћелаве, набилдоване, да возе брзе аутомобиле и могу да убију колико год хоћете људи”.
„Међутим, то није тако. Људи који се баве кријумчарењем налазе сличне људе на подручју где то раде. Младе људе и децу дилери успевају да страхом, злостављањем, економско-финансијском зависношћу доведу у ситуацију да буду зависни – једноставно их натерају да буду преносиоци дроге од тачке А до тачке Б и на тај начин их уведу у проблем”, рекао је Пекић.
Он је додао да у Србији, поред марихуане, полиција најчешће заплењује и синтетичке дроге.
„У нашу земљу синтетичке дроге стижу углавном увозом, кријумчарењем са Запада, а делимично се производе у илегалним лабораторијама у Србији”, навео је Пекић.
Он је поделио податак Канцеларије Уједињених нација за 2022. годину, који показује да је знатно повећана употреба наркотика и да је дрогу пробао сваки осамнаести човек на свету.
„Превенција је најбитнији елемент борбе против болести, зависности, било које врсте. И оно што је битно и што обележава сваку врсту превенције јесте да она мора бити трајна, да може бити стална и она даје најбоље резултате”, истакао је Милан Пекић.
Директорка НВО РеГенерација Ирена Молнар рекла је јуче да у тој организацији, у сарадњи са Канцеларијом за борбу против дрога, покушавају да креирају програме који су иновативни у смислу селективне превенције. Истакла је да у оквиру организације имају онлајн саветовалиште и да на тај начин усмеравају младе на различите сервисе, који могу бити и лечење и смањење штете и превенција ХИВ-а.
Како је истакла, млади јесу свесни опасности од употребе дрога и знају о дрогама много више него старији.
„Када причамо о томе да ли уопште знамо колико особа у Србији користи дроге, тај податак је непознат, будући да ми добијамо податке само када неко умре, предозира се или заврши у болници или када некоме заплене психоактивне супстанце. У том смислу, немамо јасан број колико људи користи дроге”, навела је Ирена Молнар.
Специјална болница „Вита” спровела је истраживање о ставовима и информисаности родитеља средњошколаца о наркоманији и психоактивним супстанцама.
Испитивање је спроведено током маја на узорку од 511 родитеља средњошколаца града Новог Сада. Добијени резултати указују да је отворенија комуникација родитеља са децом на ове теме, те да је она све мање табу у породицама. Нешто више од 92 одсто испитаника одговорило је да често или повремено са својом децом разговара о дрогама. У претходним истраживањима тај проценат активне комуникације је био на нивоу 80–85 процената.
Када је реч о изворима информисања родитеља на тему наркоманије, и даље доминирају медији са 51,1 одсто („класични” медији са 20,2 процента, а интернет портали и друштвене мреже са 30,9 одсто). Такође, нису занемарљиви ни алтернативни начини информисања, где 30,5 одсто родитеља наводи да се о овој теми информишу преко литературе, предавања, пријатеља…
С друге стране, да утисак о доброј информисаности родитеља није потпуно објективан, говоре резултати о бројним заблудама и предрасуда како о самој болести, тако и о психоактивним супстанцама. Тако, чак 57,7 одсто родитеља сматра да наркоманија и није болест, него нечији хир, избор, стил живота или безобразлук, наводи се у истраживању.
Припремила А.Ђ.
