01.06.2026 Скопље
Шведски премијер Улф Кристерсон оценио је да би Канада, упркос очигледној географској удаљености од Европе, могла да буде део ширег европског политичког простора, јер Европска унија, како је навео, није само питање мапе, већ и заједничких вредности.
Кристерсон је рекао да и само име Европске уније упућује на географију, али да је подједнако важно питање са којим земљама чланице желе да се интегришу политички, економски и вредносно. Шведски премијер је ЕУ описао као „веома гостољубив клуб за истомишљенике”, наглашавајући блискост Канаде са европским демократијама.
У западним политичким и медијским круговима све чешће се говори о могућности да Канада, као један од најближих трансатлантских партнера Европе, још више институционално приближи Бриселу. Та расправа је посебно оживела после изјава америчког председника Доналда Трампа о Канади као могућој 51. америчкој држави, што је у Отави изазвало снажне политичке реакције и убрзало тражење алтернативних савезништава.
Идеја да Канада припада европском вредносном кругу није нова. Шефица европске дипломатије Каја Калас је почетком маја, на састанку Европске политичке заједнице у Јеревану, поручила да „Европа није питање географије, већ вредности и принципа”, додајући да је Брисел зато задовољан што је Канада учествовала у том формату.
Ипак, формално чланство Канаде у Европској унији остаје далеко од реалног сценарија. Према правилима проширења, приступање ЕУ отворено је европским државама које прихватају темељне вредности Уније и испуне политичке, економске и правне услове. Управо зато се у Канади и ЕУ, уместо о пуноправном чланству, много конкретније говори о јачању партнерства у области безбедности, трговине, одбране, дигиталне политике и енергетске сарадње.
Канадски премијер Марк Карни је прошле године у Бриселу са лидерима ЕУ најавио ново стратешко партнерство Канаде и Европске уније, уз посебан акценат на безбедносну и одбрамбену сарадњу. У званичном саопштењу канадске владе наведено је да је реч о кораку ка дубљем повезивању две стране, али не и о покретању процеса приступања Унији.
За сада, зато, Кристерсонова порука више има политички него правни значај. Она показује да се у Европи Канада све чешће посматра као природни савезник у времену глобалних потреса, али и да се у Бриселу отвара простор за нове облике повезивања са државама које деле европске политичке и безбедносне приоритете, чак и када нису на европском континенту.
Припремила А.Ђ.
