10.05.2024 Скопље
У Шпанији се у просеку живи 84 године, па због тога ова медитеранска земља има најдужи животни век међу 27 земаља Европске уније.
Стручњаци сматрају да је за дуг живот Шпанаца заслужна медитеранска исхрана богата воћем, поврћем, рибом и маслиновим уљем.
Осим исхране ту су и други фактори као што велики број сунчаних дана, пријатна клима захваљујући којој становници више времена проводе на отвореном бавећи се физичким активностима.
„У медитеранским земљама ценимо и друштвени живот, па излазимо чешће него људи у нордијским земљама, које нас премашују по БДП-у по глави становника”, каже Мануел Ангуита, председник Шпанског удружења кардиолога.
На другом месту по дужини живота су Италијани, где људи у просеку живе 83,8 година, а на трећем је Малта с очекиваним животним веком од 83,6 година.
Просек живота у Европској унији је 81,5 година.
У Хрватској која је такође медитеранској али и средњоевропска земља људи живе испод европског просека, тачније 78,8 година.
У доњем делу табеле су Пољска, Словачка, Литванија, Мађарска, Румунија и Летонија, а на зачељу је Бугарска гдје живот у просеку траје 75,8 година.
Стручњаци сматрају да на дужи живот Шпанаца утиче и чињеница да мање пију жестока алкохолна пића, да имају добар јавни здравствени систем, да деценијама нису имали ратове као и да својом политиком успевају да смање број саобраћајних несрећа.
Припремила А.Ђ.
