21.07.2025 Скопље
Јавни дуг еврозоне на крају првог квартала 2025. достигао је 88 одсто укупног бруто домаћег производа, што представља благи пораст у односу на 87,4 одсто из последњег квартала 2024, саопштио је Евростат. Поред тога, у целој Европској унији ниво задужености порастио је са 81 одсто на 81,8 одсто БДП-а током истог периода.
У структури јавног дуга највећи део чине хартије од вредности, које заузимају око 84,2 одсто укупног дуга у еврозони, док кредити чине око 13,3 одсто. Валута и депозити учествују са нешто више од 2,5 одсто.
Најзадуженија земља у еврозони остаје Грчка са дугом који износи 152,5 одсто од њеног БДП-а. Следе Италија са 137,9 одсто, Француска са 114,1 и Белгија са 106,8 одсто. Са друге стране, најмањи ниво јавног дуга имају Бугарска (23,9%), Естонија (24,1%), Луксембург (26,1%) и Данска (29,9%).
У годишњем поређењу, Грчка је забележила највећи пад јавног дуга, смањујући га за 9,3 одсто, док је највећи раст дуга има Пољска са повећањем од 6,1 одсто, према подацима Евростата.
Овај благи пораст јавног дуга карактерише генерални тренд задужености уз константно праћење државних финансија и мера прилагођавања у различитим земљама зоне евра.
Припремила А.Ђ.
