29.04.2025 Скопље
Истраживачи из Јапана развили су алтернативну пластику која не загађује океане.
Овај нови материјал је чврст и издржљив попут конвенционалне пластике, али са једном кључном разликом: дође у додир са сланом морском водом, потпуно се раствара, остављајући за собом молекуле које микроорганизми могу да поједу, пише портал Клима 101.
Експериментални налази истраживања, предвођеног Центром за науку о хитним материјама РИКЕН, објављени су у новембру прошле године у научном часопису „Сциенце“.
Научници широм свијета већ дуго покушавају да развију безбједне и одрживе материјале који би могли да замијене конвенционалну пластику и самим тим, смањење проблема загађења.
Како су саопштили ауторске студије, упркос томе што данас постоје различити типови биоразградиве и рециклабилне пластике, један велики проблем и даље остаје неријешен: када доспију до океана, не могу да се разграде зато што нису растворљиви у води.
Распадањем такве пластике настаје микропластика, односно пластичне честице мање од пет милиметара које штете морском свијету и кроз ланац исхране, доспијевају и у људски организам.
Најчешће коришћени типови пластике данас се налазе од атома и молекула повезаних снажним везама, а које одолијевају микроорганизмима и спољним утицајима као што су вода, светлост, кисеоник и топлота.
Због тога су ови материјали изузетно постојани. Ипак, то даље значи да се неправилно одложен пластични отпад веома споро разграђује, загађујући животну средину.
Са друге стране, биоразградиву пластику из Јапана чине молекуле средње величине повезане везама које су довољно јаке за употребу, али се под одређеним условима веома брзо разграђују. А ти „одређени услови“ подразумевају со.
У сланој, морској води распадање нове пластике одвија се за свега осам и по сатима, док у обичној, десалинизованој води, материјал задржава своју структуру.
Након што су открили јаку, али у морској води разградиву пластику, следећи корак истраживача био је да тестирају њен квалитет: нов материјал је нетоксичан и незапаљив, и могуће га је преобликовати на високим температурама попут обичне пластике.
Али и даље од тога… Тим је произвео пластику различитих тврдоћа и чврстине које су у многим случајевима боље од конвенционалних пластика. То значи да се материјал може прилагодити према потреби: од тврде и отпорне пластике, преко силиконских меких па до еластичних материјала. Примјена је могућа у 3Д штампи, као и у медицини.
Послије растварања у сланој води, научници су успели да поврате 91 одсто и 82 одсто почетних компоненти, што показује да је материјал лако рециклирати.
У земљишту, пластичне фолије су се потпуно разградиле за само 10 дана, при чему су земљишту обезбедиле фосфор и азот – слично као ђубриво.
Овим материјалом створили смо потпуно нову породицу пластике које су јаке, стабилне, рециклабилне, вишефункционалне и, што је најважније, не стварају микропластику“, истакао је Такузо Аида, један од аутора студија.
Иако обећава много, нова пластика и даље треба да пређе дуг пут до масовне употребе. Да би заиста била одржива замена за пластику какву знамо, мораће да се производи у великим количинама по ниској цени.
Добра вијест је да се овај материјал може правити у води и без загријевања, а један од састојака је јефтин и лако доступан, док се други могу добити једноставним синтезом из комерцијалних хемикалија.
Истраживачи сада раде на развоју нових верзија које би покриле још шири спектар примене. Флексибилност материјала тренутно је слаба у поређењу са конвенционалним пластиком, али верује се да ће и тај изазов ускоро решити.
Припремила А.Ђ.
