08.01.2025 Скопље
Прикључење Румуније у Бугарске Шенгенској зони од 1. јануара, у Мађарској се тумачи као круна дугогодишњег залагања званичне Будимпеште за уклањање граница ЕУ према овим двема чланицама блока. У изјавама државних званичника и написима медијима блиских влади истиче се да су тим чином уклоњене и последње физичке препреке за несметану комуникацију око 1,2 милиона припадника мађарске националне мањине у румунској Трансилванији са матичном земљом.
Тим поводом се минулих дана на „Фејсбуку” огласио и мађарски председник Тамаш Шуљок.
„Да се окупимо без граница. Румунија и Бугарска ушле су у Шенгенсу зону, што значи да је укинута контрола и на мађарско-румунској граници. То јача везе и осећај заједништа и отвара нову еру у области заједничког развоја”, истакао је председник.
Повећано интересовање мађарских медија за ову објаву подстакло је запажање портала 444.ху да је Шуљок као илустрацију објавио мапу региона на којој се Косово и Метохија налазе у статаву Србије, али такође и председникова накнадна интервенција, којом је такву мапу заменио оном са јужном српском покрајином омеђеном државним границама које Београд не признаје.
Мађарска је званично признала Косово као самосталну државу 19. марта 2008. године и отворила своју амбасаду непосредно пошто је Приштина једнострано прогласила независност од Србије. Међутим, упркос томе, шеф дипломатије Петер Сијарто је у јануару 2023. рекао да ће Мађарска гласати против приступања Косова европским организацијама све док се не постигне договор са Србијом. То обећање је и испуњено, па је у априлу прошле године Мађарска је заједно с Азербејџаном, Јерменијом, Кипром, Грузијом, Румунијом, Србијом и Шпанијом гласала против одобравања чланства Косова у Савету Европе.
Аналитичари процењују да ће уклањање границе између Мађарске и Румуније олакшати пут илегалних миграната до одредишта у западној Европи. Главни саветник мађарског премијера за унутрашњу безбедност Ђерђ Баконди је рекао да се захваљујући сарадњи мађарске и српске полиције активности миграната током године помериле према БиХ, Хрватској и Словенији.
„Предвиђања су да ће се проблеми који произилазе из илегалне миграције наставити ако Европска унија не промени своју непромишљену миграциону политику која је била актулелна и у прошлој години”, упозорио је Баконди.
На овај проблем указао је и премијер Виктор Орбан на недавној инаугурационој скупштини савеза Патриоте за Европу.
„Морамо да заштитимо наше границе и наше земље. Слабе границе стварају слабу Европу, док јаке границе створају снажну Европу. Ако се ово не свиђа Бриселу, морате или да промените правила или да их се не придржавате, као што су то урадили наши холандски пријатељи”, рекао је он.
Припремила А.Ђ.
