26.03.2025 Скопље
Родитељи често верују да ограничавање излазака и постављање строгих правила штити децу од опасности, али претерана контрола може довести до проблема у развоју самопоуздања, друштвених вештина и доношења одлука.
Наиме, деца која одрастају у престрогим породицама, где су правила „драконска” и нема места за „преговоре” и компромисе, често развијају анксиозност и ниско самопоштовање. С друге стране, деца одрасла у окружењу са већом самосталношћу у одлукама, жељама и отворенијом комуникацијом имају боље социјалне вештине и већи осећај одговорности. Адолесценти који имају већу слободу у доношењу одлука касније показују виши ниво зрелости и емоционалне прилагођености.
Штавише, превише контролисана деца често постају бунтовнија или крију информације од својих родитеља, уместо да отворено комуницирају са њима.
Умерено строго (ауторитативно, а не „ауторитарно“) родитељство, које представља комбинацију јасних правила, мирног, топлог тона и флексибилности, сматра се најздравијим за развој детета, саветују стручњаци. Такође, дружење са вршњацима је кључни део одрастања, а социјална интеракција омогућава развој комуникацијских вештина, емпатије према другим људима и осећаја припадности.
Када су деца превише ограничена, могу се осећати изоловано, што доводи до социјалне несигурности и проблема са менталним здрављем. Постављање флексибилнијих правила, као што је пристанак да дођете кући касније, а не строга забрана, подстиче одговорност. Деца која верују својим родитељима често су одговорнија јер не осећају потребу да се крију, беже или побуне.
Припремила А.Ђ.
