28.03.2025 Скопље
Критике председника Хрватске Зорана Милановића на рачун „неизабраних европских чиновника” и сумњу изнету у вези могуће руске експанзије и на друге европске земље, опозиција у Хрватској је дочекала са разумевањем, уз поруке да је Хрватска поуздан партнер, али и да ЕУ у одлучивање треба укључити све суверене државе.
Посланик Арсен Баук (СДП) истиче да се ставови председника Зорана Милановића, које је јуче изнео у Црној Гори не разликују пуно од онога што је говорио пре него што је други пут изабран за председника Републике, а грађани су му поново дали поверење, што се односи и на критику председнице Урсуле фон дер Лајен за коју је казао да „неизабрана топ чиновница без озбиљних консултација са било ким тврди да ће ЕУ трошити 800 милијарди на одбрану“.
То значи да и 75 посто грађана мисли тако или да им барем не смета, рекао је. Познати су и његови ставови о демократском дефициту у начину избора и контроле Европске комисије, а нагласио је и чињеницу да се о толикој количини новца, 800 милијарди евра, и камо ће се усмерити није водила скоро никаква јавна расправа, казао је Баук.
„Притом се сетио и Јункеровог плана који је бомбастично најављен, али никада није реализован“, подсетио је Баук.
Што се тиче председниковог предвиђања о могућој руској претњи другим земљама у Европи, осим Украјини, које је назвао „царевим новом рухом“, то је предвиђање за које се искрено надам да је тачно, нагласио је Баук.
Председник је, напомиње Баук, „три године цртао Влади шта ће се догодити након избора у САД“.
Баук сматра да је Хрватска поуздан спољнополитички партнер и испуњава све своје међународне обавезе, а разлике у предвиђањима догађаја или одређеним политичким ставовима су, каже, нормалне у демократском друштву.
Посланик опозиционог Моста Никола Грмоја није хтео да коментарише разлике у ставовима између председника и премијера, али је нагласио да, као и хрватски грађани, жели мир, не жели сукобе било с ким ни петљање у било какве војне сукобе.
„Али, сматра да Хрватска треба да улаже у своје одбрамбене капацитете јер се желимо бранити, а не некога освајати. Хрватски грађани желе мир и сигурност“, рекао је.
Када је реч о претензијама Руске Федерације, колики су њени капацитети за њене освајачке походе, Грмоја истиче, да треба узети у обзир да, како је навео, „Хрватска има несигурно окружење попут Виктора Орбана, Републике Српске и Србије“.
„Зато Хрватска треба да улаже у своје одбрамбене капацитете и бити свесна да никада не можемо бити довољно сигурни јер смо практично недавно имали рат и не треба да будемо наивни, али не треба ни хушкати на било какве ратне сукобе“, сматра Грмоја.
Он се сложио са Милановићевом карактеризацијом одређених европских бирократа, али, напомиње, не зна колико је Црна Гора добро место за такав наратив.
„Хрватски је интерес улазак Црне Горе у ЕУ, приближавање те земље западном цивилизацијском кругу и одмицање од политике председника Србије Александра Вучића“, навео је Грмоја.
Сагласан је и са тезом да Хрватска опет има две спољне политике, али, нагласио је, то је избор хрватских бирача.
Припремила А.Ђ.
